Od nesanice do noćnog buđenja: Pet obrazaca sna koji otkrivaju vaše mentalno i fizičko zdravlje

Iako je san aktivnost kojom se bavimo često, nauka o snu i dalje je prilično nejasna. Za novu studiju, naučnici su ispitivali više aspekata kvaliteta sna i kako se oni odnose na razne ishode, piše Science alert.

Analizirali su podatke o 770 zdravih mladih odraslih osoba prikupljenih kroz Projekat ljudskog konektoma, koji uključuje snimke mozga, kao i informacije koje su ispitanici prijavili o svom snu, zdravlju i načinu života.

Sve zajedno, tim je identifikovao pet različitih biopsiho-socijalnih profila sna, koji pokazuju jedinstvene obrasce organizacije moždanih mreža.

5 profila spavanja

Prvi profil povezuje loš san sa negativnim ishodima mentalnog zdravlja. Osobe koje odgovaraju tom profilu pokazivale su niz problema sa snom, naročito poteškoće sa uspavljivanjem i nižim zadovoljstvom snom u celini. One su iskazivale veće probleme sa depresijom, anksioznošću, stresom, strahom i besom.

Ljudi koji spadaju u drugi profil nisu imali značajnih problema sa snom, ali su i dalje pokazivali probleme mentalnog zdravlja, uključujući veću učestalost ADHD-a, besa, stresa, straha i tuge, i niži nivo savesnosti. Za ispitanike u ovoj grupi, njihovi problemi verovatno proističu iz drugih uzroka.

Treći profil je u velikoj meri definisan upotrebom lekova za spavanje. Osobe u ovoj grupi pokazivale su veću savesnost i prijavljivale da su zadovoljnije u prijateljstvima i mrežama emocionalne podrške. Međutim, takođe su pokazivale povećane kognitivne probleme sa vizuelnim epizodnim pamćenjem, fluidnom inteligencijom i prostornom orijentacijom.

Četvrti profil uglavnom je bio povezan sa trajanjem sna, pri čemu je manji broj sati odmora bio povezan sa agresivnijim ponašanjem i poteškoćama u emocionalnoj obradi, jeziku i fluidnoj inteligenciji.

Na kraju, peti profil bio je usmeren pre svega na poremećaje sna, buđenje tokom noći. Osobe iz ove grupe su takođe pokazivale agresivno ponašanje i slične kognitivne probleme kao kod profila četiri, ali su bile i sklonije problemima sa mišljenjem, anksioznošću, visokim krvnim pritiskom, pušenju i simptomima zavisnosti od alkohola.

„Različiti profili sna bili su takođe podržani jedinstvenim obrascima moždane funkcije, merene magnetnom rezonancom, što sugeriše da se iskustva sna reflektuju ne samo na zdravlje i ponašanje, već i na moždanu aktivnost“, kaže Oror Pero, neuronaučnica sa Univerziteta Konkordija u Kanadi.

Iako se san opsežno proučava, većina istraživanja razmatra pojedinačne faktore izolovano, u korelaciji sa pojedinačnim ishodima. Tim se nada da, proučavajući širi spektar veza i razumevši koji od pet profila najbolje opisuje svakog pacijenta, lekari mogu bolje dijagnostikovati i lečiti poremećaje sna i povezane zdravstvene probleme.

Uostalom, istraživanja konstantno otkrivaju nove načine na koje je san povezan sa našim blagostanjem. Premalo sna je na razne načine štetno — baš kao što je i previše.

Ipak, broj sati nije jedini dobar kriterijum: neki ljudi prirodno treba da spavaju više ili manje od drugih. Umesto toga, radi se o kvalitetu sna, a on je pogođen na razne načine — kako, gde, sa kim, i kada spavate.

Novo istraživanje je objavljeno u časopisu PLOS Biology.