Ilustracija: Wikimedia

„Varijacija je izvor sveg genetičkog znanja“, kaže članica projekta i evoluciona genetičarka Dženi Grejvs sa Univerziteta Trobe, u Melburnu, Australija. „Što više varijacija imate, to bolje – pa zašto da ne sekvenciramo sve?“

The Earth BioGenome Project planira da tokom naredne decenije širom sveta sekvencira genome gotovo 1,5 miliona vrsta životinja, biljaka, protozoa i gljiva, poznatih po zajedničkom nazivu eukariote. Procenjuje se da će ova inicijativa koštati 4,7 milijardi dolara, ali je dosad obezbeđen samo mali postotak tog novca.

Kao deo ovog poduhvata, naučnici sa Instituta Velkom Sanger u Hinkstonu, UK, saopštili su da planiraju da potroše do 50 miliona funti (65 miliona dolara) tokom osam godina ne bi li sekvencirali genome eukariotskih vrsta u Ujedinjenom Kraljevstvu, za koje se pretpostavlja da ih ima 66.000.

Podrška ovog instituta – koja će doći iz Sangerovog ukupnog budžeta – jedna je od najvećih donacija koje su priložene ovom poduhvatu.

Sveukupna finansijska sredstva koja su dosad sakupljena dostižu cifru od 200 miliona američkih dolara, ako je suditi prema proceni Harisa Levina, evolucionog biologa sa Univerziteta Kalifornija, koji predsedava radnoj grupi The Earth BioGenome Project-a. To je jedna trećina troškova potrebnih za ostvarenje trogodišnjeg cilja „prve faze“ ovog projekta – sekvenciranje genoma barem jedne vrste u svakoj od 9000 poznatih porodica eukariotskih organizama. Levin se nada da će ostatak sredstava sakupiti za godinu dana.

Ovaj projekat obuhvata više od desetak postojećih projekata sekvenciranja koji su usredsređeni na, na primer, posebne grane drveta života – kao što su ptice, insekti i biljke – ili na biodiverzitet u nekoj određenoj zemlji, kao što je UK, čiji se poduhvat zvanično naziva Projekat Darvinovog drveta života.

„Nije nam potreban jedan genomski projekat da vlada svim ostalim“, kaže Levin. Razlog postojanja ovog poduhvata, kaže on, jeste da se sekvenciranje biodiverziteta, koje je u toku, standardizuje.

Učesnici su na londonskom sastanku izneli smernice o kolekciji uzoraka, sekvenciranju, organizovanju i deljenju podataka. Takvi standardi su ključni da bi ovi genomi koristili svim naučnicima, a ne samo onima koji se bave određenim područjem, navodi Levin.

Kao krovna organizacija, The Earth BioGenome Project radi na tome da poduhvati sekvenciranja pokriju sve grane života, a ne samo one koje su prethodno privlačile pažnju naučnika, kažu oni koji su uključeni u ovaj projekat.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs