Raj na Crvenom moru

„O Srbija! Dobrodosli, kako vam se sviđa u Hurgadi, mi volimo turiste iz Srbije, pa ako vam bilo šta treba…“ reči su koje će vam skoro svaki trgovac u Hurgadi izrecitovati na mešavini srpsko-rusko-engleskog jezika ne bi li vas ubedio da samo pogledate šta nudi njegova radnja. A ako to ne upali, uporni domaćin se neće libiti da vas malko i pogura u pravcu svoje trgovine, uz obaveznu opasku da „ne morate ništa kupiti, čak želi da vam nešto pokloni od srca“.
Oni od nas koji istočnjačku kulturu mogu smatrati divnim predahom od galopirajućeg tempa kapitalizma Zapada, kome i mi želimo da pripadamo, u besomučnom cenjkanju mogu naći još jedan razlog za odlazak na Crveno more. Oni će posle nekoliko dana na ubeđivanje oko spuštanja cena gledati kao na zdrav sport čiji cilj nije da se nešto kupi već da se pobedi u nadmudrivanju. Ovi drugi, koji na sve to gledaju kao na bespotrebno gubljenje vremena, naći će dovoljno drugih razloga za posetu jednoj od najstarijih civilizacija sveta: more stvoreno za zaljubljenike u ronjene, prelepe peščane plaže, ali i mogućnost obilaženja istorijskih lokaliteta, kao i osobenost mesta koje, pretendujući na to da postane turistički centar, meša i usklađuje zatvorenost arapskog načina života sa modernošću savremenog sveta.
Hurgada je grad na obali Crvenog mora koji je, iako osnovan početkom XX veka, do 80-ih godina bio malo ribarsko mesto. Prvi ga „otkrivaju“ ronioci, koji na više od 50 lokacija u neposrednoj blizini grada nalaze predivna mesta za zarone. Ubrzo veliki broj stranih i domaćih investitora počinje da ulaže u turizam i rezultat svega toga je čak 300 hotela, po nekim procenama, na obali dugoj tridesetak kilometara. Iako je na prvi pogled upečatljiva podređenost grada potrebama turista, posetioci mogu naći i mesta koja odišu lokalnim koloritom.
Istorijska šetnja Egiptom i upoznavanje s hramovima i grobnicama čuvenih faraona, dolinom druge po veličini reke sveta Nilom, dakle s onim po čemu je ova zemlja najpoznatija, nešto je što nijedan turista nikako ne treba da propusti. Ipak, oni koji to sebi mogu da priušte, najbolje je da proputovanje Egiptom ostave za zimu, pošto je tokom letnjih meseci prosečna temperatura u Luksoru, mestu gde se nalaze najznačajniji hramovi egipatskih vladara, čak oko 50 stepeni. Kairo (iliti Majka sveta) i jedno od najčuvenijih svetskih čuda, piramide na platou u Gizi, udaljene su od Hurgade oko osam sati vožnje. Oni koji se odluče za jednodnevnu posetu prestonici Egipta, moraju se unapred spremiti za poslovičnu gužvu glavnog grada i protrčavanje čuvenim Egipatskim muzejom. Utisak koji imate na mestima gde niču građevine stare više hiljada godina ne treba opisivati rečima, ipak ono što ume da ostavi još jači utisak jeste se da monumentalnost svega što je sačuvano iz davnog doba, na tužan način ukršta sa bedom koja provejava iz okolnih naselja.