Rona, kveka i bundeka

Naime, procenjuje se da će već tokom ranih tridesetih godina 21. veka količina informacija pohranjenih u kompjuterskim skladištima podataka dostići 1 jotabajt (yottabyte, gde yotta predstavlja prefiks za broj 10²⁴), što je vrhunac današnje lestvice.

Na drugom kraju lestvice kvantni fizičari izmerili su atomske sile manje od 42 joktonjutna (yocto – prefiks za 10^-24), tako da se može desiti da i oni uskoro ostanu bez adekvatnog metrološkog oruđa. Ukoliko ne dođe do unapređenja metričkog sistema uvođenjem novih prefiksa za ekstremno velike i ekstremno male brojeve, ovi naučnici neće imati precizan način da zvanično izraze ono što dolazi sledeće. Stoga je Ričard Braun, glavni metrolog iz Nacionalne fizičke laboratorije, nedaleko od Londona, Međunarodnom birou za tegove i mere (BIPM) predložio nova imena – rona (ronna) i kveka (quecca) – kao prefikse za 10²⁷ i 10³⁰. Njima bi pridružili njihove mikroskopske parnjake, ronto (ronto) za 10⁻²⁷ i kvekto (quecto) za 10⁻³⁰. O ovom predlogu na sastanku će u oktobru raspravljati BIPM-ov Savetodavni odbor za jedinice, i ukoliko ga odobri, učiniće formalnu preporuku BIPM-u. Ipak, novi termini mogli bi da budu zvanično uvedeni tek 2022. godine, budući da se tada održava naredna generalna sednica ove organizacije.

Ukoliko bi se ovo dogodilo, bili bi to prvi prefiksi koji su pridodati još od 1991. godine. Iako se možda stiče utisak da je Braun požurio sa predlogom, imao je dobar razlog za to: „Ukoliko ne izađemo u susret ovoj potrebi i ne uvedemo nove merne jedinice, postoji opasnost da se pojave nezvanične koje bi zauzele njihovo mesto i napravile pometnju.“ On navodi da su neki nezvanični termini iznad jota (yotta), uključujući tu brontobajt i geobajt, već postali popularni. Da bi predupredio terminološku zbrku, Braun predlaže da sledimo tradiciju. Novi prefiksi trebalo bi da se odnose etimološki na 9 i 10, da bi predstavili deveti i deseti stepen broja 10³.

On je takođe želeo da se nastavi trend obrnutog reda alfabeta postavljen uvođenjem zetta i yotta, ali je morao da izbegne slova kao što su X, W i V jer bi se mogla pobrkati sa drugim oznakama. Stoga je Braun – koristeći latinske i grčke reči za 9 (novem, ennea) i 10 (decem, deka), uz nešto poetske slobode da bi termine učinio lakšim za izgovor – skovao prefikse: rona, kveka, ronto i kvekto. Ukoliko bi, pak, ova četiri bila prihvaćena, ostalo bi nam još samo jedno slovo koje bismo mogli da u budućnosti iskoristimo za 10³³ i 10⁻³³: B (b). Braun već ima dva imena u pripravnosti: bundeka (bundecca) i bundekto (bundecto), zasnovana na latinskoj reči za 11 – undecim.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs