Saveti za očuvanje mentalnog zdravlja 1Foto: Ink Drop / Alamy / Alamy / Profimedia

Opšti cilj Svetskog dana mentalnog zdravlja (10. oktobra) je podizanje svesti o problemima mentalnog zdravlja širom sveta i mobilizacija kapaciteta za podršku mentalnom zdravlju.

Ove godine se Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava uz slogan: „Briga o mentalnom zdravlju: neka to postane stvarnost za sve“ i pruža priliku svim zainteresovanim stranama koje se bave pitanjima mentalnog zdravlja da pokušaju da brigu o mentalnom zdravlju učine dostupnom za sve ljude.

Prošlo je više od 18 meseci od početka pandemije virusa COVID-19. U svim zemljama pandemija je imala veliki uticaj na mentalno zdravlje ljudi. U nekim zemljama život se vraća u neki privid normalnosti; u drugim, stopa prenosa i prijema u bolnicu ostaje visoka.

Neke grupe, kao što su zdravstveni i drugi radnici na prvoj liniji, studenti, ljudi koji žive sami i oni sa već postojećim mentalnim oboljenjima, bili su posebno pogođeni. Istovremeno, istraživanje SZO (Svetska zdravstvena organizacija) sprovedeno sredinom 2020. godine jasno je pokazalo da su zdravstvene usluge za mentalne, neurološke poremećaje i poremećaje usled zloupotrebe supstanci značajno ugrožene tokom pandemije.

Ipak, postoji neki razlog za optimizam. Tokom Svetske skupštine zdravlja (World Health Assembly) u maju 2021. godine, vlade iz celog sveta prepoznale su potrebu za povećanjem kvaliteta usluga zaštite mentalnog zdravlja na svim nivoima i odobrile su Sveobuhvatni akcioni plan za mentalno zdravlje Svetske zdravstvene organizacije za period 2013-2030, uključujući ažurirane opcije primene Plana i pokazatelje za merenje napretka.

Vreme je da iskoristimo ovu obnovljenu energiju među vladinim čelnicima kako bismo kvalitetnu brigu o mentalnom zdravlju za sve pretvorili u stvarnost!

Mentalno zdravlje može imati značajan uticaj na sve oblasti života, na školovanje, radni učinak, odnose sa porodicom i prijateljima, sposobnosti za funkcionisanje u zajednici. Oko 800 miliona ljudi (10.7%) širom sveta živi sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja.

Ekonomski troškovi prouzrokovani prisustvom duševnih poremećaja čine više od 4% BDP-a širom sveta, depresija je vodeći uzrok invaliditeta, a svake godine u svetu se izvrši više od 800.000 samoubistava.

U 2019. godini SZO procenjuje da u zemljama Evrope 4,3% stanovnika ima depresiju. U Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine utvrđeno je da 2,1% stanovništva pokazuje simptome depresije, mada je nešto veći procenat obolelih od depresije dobijen na osnovu sopstvenog iskaza ispitanika (4,3%).

Simptomi depresije su bili prisutni u značajno većem procentu kod žena (2,8%) nego muškaraca (1,5%), kao i u populaciji starijih od 75 godina (7,1%), najsiromašnijih (4,4%) i najnižeg stepena obrazovanja (4,6%).

Zato je neophodan rad na poboljšanju mentalnog zdravlja pojedinaca i društva u celini, putem promocije mentalnog blagostanja, prevencije mentalnih poremećaja i napora da se poveća pristup kvalitetnoj zaštiti mentalnog zdravlja uz poštovanje ljudskih prava.

Zbog mera za ograničavanje kretanja u cilju smanjenja broja ljudi zaraženih kovidom, veliki broj ljudi je uveo značajne promene svoje dnevne rutine. Svedočimo novoj realnosti rada od kuće, privremenoj nezaposlenosti, školovanju dece od kuće i nedostatku fizičkog kontakta sa članovima porodice, prijateljima i kolegama.

Izazov za sve nas je prilagođavanje promenama u načinu života, suzbijanje straha od zaraze virusom i briga o ljudima koji su nam bliski, posebno o osobama iz ranjivih kategorija, kao što su i osobe sa mentalnim bolestima.

Srećom, postoji mnogo načina da sačuvamo mentalno zdravlje i da pomognemo drugima kojima je potrebna dodatna podrška i nega.

Evo i saveta za koje se nadamo da će vam biti korisni:

  • Pratite pouzdane izvore informacija, kanale poput lokalne i nacionalne televizije i radija. Poslušajte savete i preporuke zvaničnih institucija. Budite u toku sa najnovijim vestima iz Svetske zdravstvene organizacije na društvenim medijima.
  • Uvedite dnevnu rutinu i pratite je, koliko god je to moguće.
  • Ustanite i idite na spavanje svaki dan u isto vreme.
  • Praktikujte ličnu higijenu.
  • Jedite redovno, u određeno vreme i trudite se da obroci budu zdravi.
  • Redovno vežbajte.
  • Odredite vreme za rad i vreme za odmor.
  • Odvojite vreme za stvari u kojima uživate.
  • Smanjite broj izvora vesti. Pokušajte da smanjite učestalost čitanja ili slušanja vesti zbog kojih se osećate uznemireno. Tražite najnovije informacije u određeno doba dana, jednom ili dva puta dnevno ako je potrebno.
  • Društveni kontakt je važan. Ako je vaše kretanje ograničeno, ostanite u stalnom kontaktu sa ljudima koji su vam bliski putem telefona i društvenih mreža.
  • Izbegavajte upotrebu alkohola i psihoaktivnih supstanci kao načina suočavanja sa strahom, anksioznošću, dosadom i društvenom izolacijom. Štetna upotreba alkohola je povezana sa povećanim rizikom od infekcija i lošijim ishodima lečenja. Imajte na umu da upotreba alkohola i droga može sprečiti preduzimanje neophodnih mera predostrožnosti za zaštitu od infekcije, kao što je na primer higijena ruku.
  • Izračunajte koliko vremena dnevno provodite ispred ekrana. Obavezno pravite redovne pauze od aktivnosti ispred ekrana. Izbegavajte video igre kao način za opuštanje, to može biti primamljivo, ali se potroši mnogo više vremena na njih nego obično, zbog dužeg boravka u kući. Održavajte balans svih aktivnosti u vašoj dnevnoj rutini.
  • Koristite svoje naloge na društvenim medijima da biste promovisali pozitivne priče. Ispravite dezinformacije gde god ih vidite.
  • Pomozite drugima. Ako ste u mogućnosti, ponudite podršku ljudima u vašoj zajednici kojima je potrebna.
  • Naučite nešto novo. Nova iskustva, poput učenja novih veština, mogu promeniti funkciju i osnovnu strukturu mozga. Učenje novog jezika, sviranje, mentalno stimulativne aktivnosti u slobodno vreme (šah ili kognitivne igre) povećavaju otpornost i sprečavaju kognitivni pad posebno kod starijih osoba.
  • Podržite zdravstvene radnike. Iskoristite mogućnosti na mrežama ili putem svoje zajednice da se zahvalite zdravstvenim radnicima svoje zemlje i svima onima koji rade na suzbijanju, sprečavanju i lečenju COVID -19 infekcije i njenih posledica.

U Republici Srbiji je u cilju očuvanja mentalnog zdravlja u vreme pandemije COVID-19 otvorena Nacionalna telefonska linija za pružanje psihosocijalne podrške svim građanima kojima je potrebna.

Telefon za psihosocijalnu pomoć građanima 0800 309 309 je besplatan i dostupan non-stop od 00 do 24 časa sa svih mobilnih i fiksnih mreža.

Tekst preuzet sa portala Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Saveti za očuvanje mentalnog zdravlja”

  1. Nije navedeno da je potrebno predvideti vreme za humoristicke aktivnosti, sale, viceve i dosetke jer su humor i duhovitost jako vazni za ocuvanje mentalnog zdravlja

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.