Ako putnik namernik ovih dana odluči da poseti Novi Sad, može obići dva grada. Jedan, sadašnji, dočekaće ga zavejan, ukrašen novogodišnjim ukrasima. Međutim, ukoliko putnik prošeta Dunavskom ulicom i naiđe na Zbirku strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada, tamo će ga sačekati Novi Sad kakav je bio poslednje decenije XIX i prve decenije prošlog veka, dakle Novi Sad iz doba secesije, sjajnog doba u kom su građanska obeležja počela da dominiraju i kada je moda ušla na velika vrata u gradske salone.
Bilo je to doba kada je u gradu bilo više štamparija i knjižara nego danas prodavnica patika pa je Novi Sad bio „srpski Lajpcig“ i bilo je to doba kada je pisanje razglednica ušlo u modu pa je svako, i najmanje mesto u Vojvodini imalo svoju „poštansku kartu“. Nastanak i razvoj razglednica vezuje se i za početke turizma i bio je to nov način komuniciranja putnika sa porodicom i prijateljima, ali u to vreme su građani putem razglednica afirmisali i svoju mogućnost putovanja što je bio simbol društvenog statusa.
Ljiljana Lazić, autorka ove izložbe, uložila je ogroman trud da dočara to zlatno doba i svako to može osetiti čim uđe u taj „drugi“ Novi Sad. Prvo će ga sačekati priča o arhitekturi i urbanističkom nasleđu koji uvek predstavljaju najvidljivije pokazatelje ekonomskog i kulturnog razvoja jednog grada. U slučaju Novog Sada, graditeljska baština svedoči o dostignućima njegovih stanovnika koji su svoj životni prostor, na prelazu iz XIX u XX vek, uskladili sa uređenim srednjoevropskim gradovima. U nizu reprezentativnih secesijskih zdanja u Novom Sadu izdvajaju se svakako palata poznata pod imenom „Gvozdeni čovek“, Menratova palata, Adamovićeva palata na današnjem Trgu mladenaca, Jevrejski kompleks koji čine Sinagoga i zgrade Jevrejske opštine i škole, zgrade Nove gradske bolnice i Jodne banje i drugi objekti u užem i širem centru grada.
Nakon proučavanja zdanja, ulazi se u drugu prostoriju i tada se posetilac stvarno teleportuje u prošlo vreme, u salon dobrostojeće novosadske porodice: vitrine sa porcelanom, srebreninom izrađenom u bečkim i peštanskim manufakturama, umetničke slike, modeli sa balskim haljinama… posebna draž ove izložbe su brojne fioke koje posetilac može sam da otvara. U njima, tematski složeni predmeti: nakit, fotografije iz brojnih novosadskih foto ateljea koji su u tim godinama nicali kao pečurke, spomenari, razglednice, lepeze i drugi modni detalji… Na poslednjem zidu izložbe fotografije ličnosti iz sveta koje su obeležile vreme secesije: raskošna Sara Bernar, zamišljeni Tomas Man, Klod Debisi… Za suvenir iz ovog nekadašnjeg Novog Sada putnik može poneti pismo, bukmarker, razglednicu, blokčić ili čokoladicu sa motivima iz doba secesije u Novom Sadu.
Gordana Nonin
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
