Silna moć reklame

Bilo je jasno da ćete želju da živite kvalitetno i otmeno dobrim delom ostvariti zahvaljujući britanskoj robi. Mora se reći kako čak ni tada nije sve ovo imalo mnogo smisla. Jedna popularna kolonjska voda iz tog vremena nosila je naziv „pab“. Uopšte nisam siguran u to kakve je asocijacije taj naziv trebalo da izazove. Pijem u Engleskoj četrdeset godina i mirne duše tvrdim da nikada u pabu nisam naišao na nešto što bih rado sebi utrljao u lice. Zbog te silne pažnje koju smo ukazivali Britaniji, mislio sam da znam poprilično o tom mestu, ali sam ubrzo po dolasku ustanovio koliko sam grešio. Tamo nisam umeo čak ni da govorim rođenim jezikom. U prvih nekoliko dana, nisam uspevao da razlikujem reči collar i colour, khaki i car key, letters i lettuce, bed i bared, karma i calmer. Na engleskom jeziku je to okovratnik i boja; kaki i ključ od kola; slova/pisma i zelena salata; krevet i ogoljeno; karma i smirenije – reči koje slično zvuče na britanskom engleskom. Pošto sam morao da se podšišam, otišao sam u frizeraj za žene i muškarce u Oksfordu, gde me je vlasnica, krupna i donekle zastrašujuća žena, odvela do jedne stolice i tamo me odsečno izvestila: „Danas će vas podšišati veterinar.“ Bio sam zatečen time. „Mislite, osoba koja leči obolele životinje?“, kazao sam, užasnut u sebi. „Ne, ona se zove Ivet“, odgovorila mi je i letimičnim pogledom mi stavila do znanja kako sam jamačno najnaporniji kreten na koga je u poslednje vreme naišla. Ovde je po sredi igra reči: Engl.: vet – veterinar; Yvette – Ivet.

Odlomak iz knjige „Putovanje u Mali Dribling“, prevod: Goran Skrobonja, izdavač: Laguna