Naučnici upozoravaju: Nagli skokovi šećera u krvi mogu povećati rizik od Alchajmera

Skok šećera u krvi i rizik od Alchajmera

Prethodna istraživanja su otkrila da dijabetes i demencija mogu biti povezani u nekim slučajevima. Ali da li jedno stanje uzrokuje drugo i koji su biološki mehanizmi uključeni ostaju oblasti koje naučnici još uvek istražuju. Tako su istraživači u Ujedinjenom Kraljevstvu analizirali veliki genetski skup podataka od 357.883 ljudi, otkrivši da su ljudi sa relativno višim nivoom šećera u krvi (glukoze) dva sata nakon jela takođe imali 69% veću verovatnoću da razviju Alchajmerovu bolest, piše Miss7.

„Ovo otkriće bi moglo pomoći u oblikovanju budućih strategija prevencije, ističući važnost kontrole šećera u krvi ne samo uopšte, već i posebno nakon obroka“, kaže epidemiolog Endru Mejson sa Univerziteta u Liverpulu. Istraživači su koristili tehniku nazvanu Mendelova randomizacija (MR) za analizu podataka. Umesto da zapravo mere šećer u krvi nakon obroka, tražili su ljude sa genima za koje se zna da su povezani sa skokom šećera u krvi nakon obroka. Pošto ovo uzima u obzir genetiku, isključuje se uticaj faktora okoline i drugih zdravstvenih stanja, što omogućava pouzdanije utvrđivanje uzroka i posledice.

Iako je postojala jaka veza između postprandijalnih skokova šećera u krvi i Alchajmerove bolesti, nije pronađena veza za standardne nivoe glukoze ili insulina, ili insulinsku rezistenciju, ni za Alchajmerovu bolest ni za demenciju uopšte. Pored toga, skeniranje mozga podgrupe učesnika nije pokazalo vezu između karakteristika glukoze ili insulina i promena u veličini mozga ili hipokampusu ili većem oštećenju bele mase – što implicira da se dešava nešto suptilnije što povezuje skokove šećera sa Alchajmerovom bolešću. „Prethodne studije sugerisale su da je glukoza dva sata nakon obroka glikemijski pokazatelj koji snažno predviđa lošije kardiovaskularne ishode“, pišu istraživači u svom objavljenom radu. „Naši nalazi ukazuju na to da je genetska predispozicija za ovaj marker postprandijalne glukoze takođe povezana sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti.“

„Prethodne studije sugerisale su da je glukoza dva sata nakon vežbanja glikemijski marker koji snažno predviđa lošije kardiovaskularne ishode“, pišu istraživači u svom objavljenom radu. „Naši nalazi ukazuju na to da je genetska predispozicija za ovaj marker postprandijalne glukoze takođe povezana sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti.“ Još uvek nije jasno zašto skok šećera u krvi nakon obroka povećava rizik od demencije, ali znamo da je mozak zavisan od glukoze, baš kao i ostatak tela. Moguće je da se neka vrsta upale ili stresa javlja u moždanim ćelijama nakon obroka, a kasnije ciljanje na ovo bi moglo dovesti do lečenja ili prevencije demencije. Međutim, postoji značajna zamerka u vezi sa studijom: tim nije bio u mogućnosti da ponovi nalaze u starijem genetskom skupu podataka od 111.326 ljudi – možda zbog razlika u načinu na koji su učesnici odabrani, sugerišu istraživači.

Originalni skup podataka britanske biobanke koji je korišćen ima tendenciju da bude usmeren ka zdravijim učesnicima i pojedincima višeg socioekonomskog statusa i oslanja se isključivo na bele Britance, tako da je potrebno više rada kako bi se ova ideja testirala u raznovrsnijim grupama ljudi. „Prvo moramo da repliciramo ove rezultate u drugim populacijama kako bismo potvrdili vezu i bolje razumeli osnovnu biologiju“, kaže genetički epidemiolog Viki Garfild sa Univerziteta u Liverpulu. „Ako se potvrdi, studija bi mogla da otvori put novim pristupima smanjenju rizika od demencije kod ljudi sa dijabetesom.“