Slušati kamen

To je već meni dovoljno za užitak. Okupan u bojama zalaska sunca, Supetar mi se urezuje u pamćenje kao purpurni odsjaj na kamenu. Privilegovana sam jer imam prijatelje koji su tu, u uskoj kali, a s terase gledam na crkvu i njen prefinjeni zvonik, vertikalu mesta. Tamo „preko“ eno ga, Split se „bili“.

I u Supetru, baš kao i na celom Braču, priča se najviše o tom jedinstvenom kamenu. A baš u Supetru svoje poslednje godine života proveo je istaknuti vajar Ivan Rendić, koji je i detinjstvo proveo na Braču gde je i naučio tu izvanrednu veštinu klesanja belog bračkog kamena. NJemu u čast, možete „Dan s Rendićem“. To je šetnja kroz najlepše delove Supetra i upoznavanje sa ostavštinom kipara čija dela krase i trgove Zagreba i Trsta. Rendićevom ulicom idemo od crkve do porodične kuće umetnika, a zatim kroz park, dolazimo do „gustirni“, bunara, koji su bili glavni izvor vode za Supetar. Zanimljiva šetnja pitoresknim uličicama i prekrasnim kamenim kućicama završava se, ako vam je stalo, na gradskom groblju gdje je i Ivan Rendić sahranjen. Groblje je začuđujuće zanimljivo zbog porodičnih grobnica i pravih mauzoleja koji su dali izgraditi da bi u kamenu sačuvali svoja imena. A grob umetnika je više nego skroman, za razliku od onih koje je izrađivao jer je umro kao puki siromah. Sve je na Braču u senci te priče o kamenu, pa onda se odvezete nekoliko kilometara od Supetra da bi plivali u moru koje skrivaju tajanstvene uvale, dovoljne za dvoje, i onda vam se ukaže mesto Pučišća. Kako bi mogli biti na Braču, a ne videti čuvenu kamenorezačku školu, koja broji više od veka, gde budući umetnici klešu svoja prva dela u kamenu. Svaki udarac čekića o dleto ubada tu belinu i do vas dopire čudesan zvuk, kao da kamen svira. Umeti slušati kamen.

Supetar je najlepši predveče. Šetnja oko luke je obavezni korzo. Bračani su malko zatvoreni ali vam umeju preporučiti masline koje stižu iz obližnjih maslinjaka. Saznajem tako zanimljivost: „Na međunarodnom natjecanju u kušnji maslinovog ulja u Splitu 1896. priređeno je tridesetak sudova iz Dalmacije i deset iz inozemstva: Italije, Francuske, Alžira i Tunisa. Podijeljeno je više medalja i novčanih nagrada. Od šest najboljih ulja na splitskoj kušnji, pet ih je sa otoka Brača.“ Ono što će vas iznenaditi je limun, vrlo karakterističan, nesavršenog oblika ali savršenog mirisa. I badem.

I dok ispod palme, u bašti malene kafanice lagano gustiramo šetače, dođe mi da je Miljenko Smoje ovde beležio svoje poslednje strahove. Nadolazilo je zlo. Valjalo je tumačiti nadolazeće. Stalo je u, tek ove godine objavljenu knjigu „Judi i beštije“. Tone sunce iza supetarskih brodica. Gledati ljude koji prolaze. Radosni, neobavezni, razdragani turisti. Koliko li je beštija?!