Devojčice silikončice

Vladislava Gordić Petković Izbori su svuda oko nas: u novinama, na bilbordima a i šire. Na svakom mestu, vremenu i u svakoj radnji teraju nas da biramo. Presija odluke na sve strane: od vrste hrane i praška za veš do političke budućnosti. Pitanje svih pitanja glasilo bi: šta nam je uzor i cilj – model EU dežele ili favele ispod Gazele? Odlučiti se očito znači rešiti sve probleme i steći identitet, autoritet, valjda i suverenitet nad svojim životom. Ovo je brzo vreme, nema dvoumljenja, samo odlučno napred – ja l’ u novo političko samoubistvo, ja l’ u novu posteljinu s mirisom varenike, tamjana i mrazom osupnutog badnjaka, a ne bi bilo loše da su srce, pare, moral i lebac u istoj korpi.
U odlučivanju

nam pomažu mediji, koji su umesto nas zaključili da smo umorni od dugih tekstova i sitnih slova, te nam serviraju brojke i slike. Ideal ženske poželjnosti smestio se između dve Karle, dve slike ambicije. Obe „hoće rezultate“, i dobijaju ih s manje ili više truda: jedna od njih na putu je da uđe u udžbenik „Osnove sponzorstva“ kao slatka manekenka koja je osvajala rokere i ugrožavala brakove na dnevnoj bazi, da bi u rekordnom roku i u ne više nežnim godinama postala prva dama Francuske. Prva zvanična diplomatska poseta, i to baš Britaniji, otpočela je golom fotografijom ove svetice novog doba; sa majušnim grudima, širokim bokovima i dosadno smeđom bojom kose, Karla gladnom oku blajhanog, kvarcovanog i plastifikovanog ženskog bića koje isto sanja da osvoji mesto predsednikovice (makar Turekovca ili Zagužana) zaista deluje anahrono.
U petnaest godina od trenutka kad je nastao akt Prve dame stala je cela istorija turbo-kiborga, ženskog tela koje je prostetičkim uvećanjima ukalupljeno do granice grotesknog. Na delu je nova mumifikacija kojom se osobena lica i obline pretvaraju u uniformni stripovski potez olovkom na zadatu temu lepote, pa time i uspeha.
Bilo je pitanje blaženog dana, meseca i doba kad će turbo-petrarkistički idol Laura Kvarc fon Blajh dobiti svoje svetilište na Internetu. I rodi se mis Bimbo: na sajtu missbimbo.com registrovano je dvesta hiljada korisnika iz Britanije i neverovatnih milion i dvesta hiljada iz Francuske. A šta čine? Dizajniraju gđicu Bimbo, svoj onlajn alter ego, „najslavniju, najlepšu i najtraženiju (!!!) cavu na planeti“.
U igrici namenjenoj devojčicama između devet i šesnaest godina glavna junakinja je njihova virtuelna dvojnica koja drži rigoroznu dijetu, zuji po noćnim klubovima, uvećava obim poprsja, a na poslednjem nivou igrice ima priliku da osvoji milijardera.
Tvorac igrice je dvadesettrogodišnji Francuz, čvrsto uveren da tinejdžerke shvataju ironičnu dimenziju njegovog poduhvata. Na pritužbe gnevnih roditelja (koji udruženim naporima redovno uspevaju da stopiraju i miniraju poduhvate procenjene kao „neprilične“, setimo se samo kreveta „Lolita“) Nikola Žakar odgovara da igrica uči curetke kako izgleda stvaran svet (!), da je u pitanju „bezazlena zabava“ u kojoj su zatezanje lica, kupovanje erotskog rublja i uvećavanje grudi samo etape igre. Ali, ako na nivou 11 stoji uputstvo „Veće je bolje! Operiši grudi“ ili „Milijarder je na letovanju… Zarobi njegovo oko i njegovo srce“ na nivou 17, teško da razmere ironije i šale mogu da se mere s tematikom devojačkog lova na lovatore iz filmova poput „Neki to vole vruće“ ili romana Džejn Ostin. Gđica Bimbo, naprosto, oskudeva u potencijalu humora i sarkazma čiji je krajnji cilj efektno objasniti da su srce i novčanik dva sveta.