Dragulji na otpadu

„Urbano rudarstvo“ je nešto što se ubrzano razvija poslednjih godina zahvaljujući rekordnim cenama koje postižu zlato, srebro, bakar i brojni drugi metali a koji se lako nalaze u nečemu što mnogi ljudi olako odbacuju od sebe. Reč je o – mobilnim telefonima.
Stari elektronski proizvodi koji olako stižu na otpad, sadrže u sebi takve „dragulje“ kao što su iridijum i zlato, pa stoga ne čudi što su privukli pažnju na sebe, naročito otkako su cene metala postigle astronomske vrednosti.
Koliko su stari mobilni telefoni vredna „ruda“ najbolje ilustruje sledeći podatak. Iz jedne tone obične rude se, u proseku, dobije pet grama zlata. Iz jedne tone odbačenih mobilnih telefona se dobije 150 grama ili više. Iz te iste tone mobilnih se dobije oko 100 kilograma bakra i tri kilograma srebra.
Reciklažom se, dakle, može dobro zaraditi naročito ako se zna da unca zlata vredi sada oko 890 dolara – za 31,1 gram zlata. Rekordna vrednost unce je iznosila 1.030,8 dolara u martu.
U Japanu je reciklaža elektronike postala unosna industrija, što i te kako može potvrditi 34-godišnji Susumi Arai. On je prisustvovao trenutku kada je u fabrici u Honšu, 80 kilometara jugozapadno od Tokija, bila izlivana zlatna šipka od recikliranih mobilnih telefona koje je on sakupio. Dobio je zlatnu šipku tešku šest kilograma, koja mu je donela 90.000 dolara. Firma Eco-System koja postoji već skoro 20 godina, svakog meseca proizvede oko 200-300 kilograma zlata, u vrednosti između 5,9 i 8,8 miliona dolara. Toliku proizvodnju bi imao i jedan omanji rudnik zlata.
Jedan od interesantnih podataka za „urbane rudare“ jeste da japanska populacija od 128 miliona ljudi u proseku koristi svoje mobilne telefone dve godine i osam meseci. Od svih bačenih telefona tokom jedne godine reciklira se samo 10-20 odsto.