Džon Edvards često uspeva ono što se čini nemogućim. On spasava vredne podatke sa kompjutera koji su bili poplavljeni, goreli ili su završili u jezeru. Sada je ovaj čovek postavio novi standard – uspeo je da pronađe informacije sa istopljenog hard-diska koji je pao iz vazduha kada se srušio svemirski šatl Kolumbija 2003.
Džon Edvards često uspeva ono što se čini nemogućim. On spasava vredne podatke sa kompjutera koji su bili poplavljeni, goreli ili su završili u jezeru. Sada je ovaj čovek postavio novi standard – uspeo je da pronađe informacije sa istopljenog hard-diska koji je pao iz vazduha kada se srušio svemirski šatl Kolumbija 2003. godine.
„Nismo mogli čak ni da kažemo da je to hard-disk. Bio je sav izgoreo, a ivice su se istopile. Izgledao je očajno na prvi pogled, ali uvek vredi probati“, kaže Edvards.
Većina podataka sa hard-diska, koji je služio za beleženje podataka naučnog eksperimenta o svojstvima tečnog ksenona, bili su radio putem slati na Zemlju, a Edvards je uspeo da otkrije ostatak i omogući istraživačima da konačne nalaze objave u aprilskom izdanju naučnog žurnal Physical Review E.
Šatl Kolumbija se raspao 1. februara 2003. godine nakon lansiranja, a većina ostataka je pala na teritoriju Teksasa. Šest meseci nakon nesreće NASA je poslala ostatke hard-diska u Kroll Ontrack koji su se specijalizovali u spasavanju podataka. Iako je prvi pogled na hard-disk (od 340 megabajta) budio pesimizam, sreća je bila u tome što je on bio do pola pun podacima, i na kraju se ispostavilo da su oštećena bila tamo gde još ništa nije bilo upisivano. Druga bitna stvar koja je pomogla prvoj – kompjuter je radio pod „drevnim“ operativnim sistemom DOS koji ne razbacuje podatke po celom disku.
Edvards je tako spasao ploče sa hard-diska, očistio ih specijalnim hemijskim preparatom i stavio u nov hard-disk i spasao 99 odsto podatata. Ceo proces spasavanja podataka je trajao dva dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
