INFO

ofanzivu prema estonskim sajtovima prošle godine kada je došlo do diplomatskog spora između ove bivše sovjetske republike sa Rusijom. Gruzijski sajtovi, koji se hostuju u Americi, su jednostavno bili zatrpani sa milionima potraživanjima za dokumentima što ih je redom obaralo. Sada je ta brojka na oko 68.000 simultanih zahteva. Rusija je odbacila umešanost u sajber-napade na gruzijske sajtove, a eksperti kažu da je teško ustanoviti ko ih stvarno izvodi.
Evropski sud je zamolio Veliku Britaniju da odloži izručenje NLO-hakera u SAD, koje žele da mu sude zbog upada u razne kompjuterske sisteme pošto je tražio dokaze o postojanju vanzemaljaca. Evropski sud je naglasio da mu je potrebno vreme da prouči žalbu Garija Mekinona u kojoj kaže da bi mogao da se suoči sa nehumanim zatvorskim uslovima u SAD. U poruci suda se kaže da njegova ekstradicija ne bi smela da se sprovede pre 29. avgusta kako bi oni imali vremena da razmotre njegovu žalbu na svom sledećem sastanku 28. ovog meseca.
Ukoliko bi Mekinon bio osuđen po svim tačkama optužbe – za upad u kompjutere Pentagona, američke vojske, mornarice i NASA sisteme, gde je izazvao štetu od 700.000 dolara, njega očekuje zatvorska kazna od 70 godina.
Pred američkim Kongresom bi se uskoro mogao naći zakon na usvajanju kojim bi se zabranilo korišćenje mobilnih telefona putnicima prilikom letova. Federalna avionska administracija je zabranu već uvela, a novi zakon bi je učinio trajnom, s tim što bi postojali određeni izuzeci za članove letačkog osoblja i predstavnike zakona. Ukoliko ovaj zakon bude usvojen to će značiti probleme za međunarodne putnike koji će imati sasvim drugačija iskustva. Naime, Evropska unija već pravi okvir koji će omogućavati putnicima da telefoniraju, šalju tekstualne poruke i koriste elektronsku poštu sa svojih mobilnih telefona tokom avionskog leta.
Njujork – Naučnici kažu da su sve bliži razvijanju materijala koji će omogućiti da ljudi i stvari postanu nevidljivi. Istraživači su već pokazali da mogu da redirektuju svetlost oko 3D objekta koristeći „metamaterijale“ – veštači napravljene na nano-nivou, koji imaju optička svojstva nezabeležena u prirodi. Ovi materijali poseduju osobini da ne apsorbuju ili reflektuju svetlost od samog objekta i dozvoljavaju da smo svetlost iza njega bude viđena. Naravno ova dostignuća sa Univerziteta Kalifornija i Berklija, finansirani delom od strane američke armije, imaće veliku primenu pre svega upravo u vojsci. Omogućavaće, recimo, da se zgrade sakriju od satelita.
Ipak, ne treba očekivati nešto nalik nevidljivom ogrtaču Harija Potera. Istraživači kažu da ne treba brinuti da će uskoro oko nas početi da se šetaju nevidljivi ljudi pošto su, kako ističu, tek na početku otkrivanja tako nečega.
Intel je otkrio detalje nove generacije čipova koji su dizajnirani da zadovolje korisnike video igara, onih što na kompjuteru rade više stvari istovremeno ili jednostavno ljude koji traže što jače mašine. Najveći svetski proizvođač čipova priprema „Larabi“ procesorsku tehnologiju sa višestrukim jezgrima. Intel i njegov konkurent AMD već prodaju čipove sa dva ili četiri jezgra. Intel će 2009 ili 2010 godine lansirati prvi talas Larabi čipova sa 16-48 jezgara koji će biti sposobni da se izbore sa grafikama. Čipovi sa više jezgara dele poslove pa će tako novi čipovi omogućavati da se brze kompjuterske igre igraju sa grafikom filmskog kvaliteta. Naravno, ne treba posebno napominjati da će to omogućiti da, na primer, korisnik kompjutera sa ovakvim čipom gleda onlajn video, razmenjuje tekstualne poruke i koristi antivirusni softver u pozadini.
Ako se neko pita zašto se ranije nije krenulo u pravljenje ovakvih čipova, iz Intela odgovaraju da je to problem „kokoške i jajeta“ – hardveraši nisu mogli da naprave čip dok nije bilo softvera koji bi koristio njegova preimućstva.
Prvi Larabi čip će biti na grafičkoj karti zbog toga što su igre najzahtevnije po korišćenju resursa. Biće to kao da imate superkompjuter na čipu, i sada je „samo nebo granica“ u tome što će softveraši moći da izvuku iz novih čipova. Istraživači u Intelu su već napravili procesor sa 80 jezgara. Mogućnosti ovakvih procesora treba da dovedu do prelaska „fizičkog u virtuelni svet“. Među softverom koji bi lako mogao da se pojavi uz njihovu pomoć će biti mobilni telefoni koji će moći da prepoznaju lica ljudi koji vam dolaze u susret i da vlasniku šapnu njihovo ime. Prepoznavanje glasova će moći da se koristi u sudovima, a to bi moglo da dovede i do „nestanka tastature“.