Nešto je „trulo“ u „zelenoj“ modi

Opsednutost zelenim je ono što karakteriše današnje potrošače u zapadnom svetu. Ipak, upozoravaju stručnjaci, pri izboru „zelenih“ sprava i namirnica, ne treba se oslanjati na oznake, već na zdrav razum jer se pokazuje da mnoge stvari na kojima stoji oznaka „green“, neće učiniti mnogo za prirodu. Istraživanje firme Terrachoice Enviromental Marketing (www.terrachoice.com), koje je prošle nedelje preneo Njujork tajms pokazuje da najviše pažnje treba obratiti na dvosmislene i lažne oznake „bez hemikalija“, „netoksično“, „prirodno“ i upozorava na često besmislene odrednice kao deklaracija „bez hloroflorougljenika“, koja može biti istinita, ali ne znači ništa.
Rezultati ovoga istraživanja, koji se mogu detaljno pregledati na navedenoj stranici, nalaze šest grehova ekološke industrije: 1) skrivena zamena – kada ukazivanjem na ekološku stranu prikrivaju druga zla kao potrošnja energije ili emisije gasova; 2) greh neodređenosti – ekološka odrednica koja ima cilj da zbuni potrošača 3) greh nevažnosti – kada proizvođač ukazuje na nevažna svojstva predmeta kao ekološka; 4) greh manjeg od dva zla – deklaracija umanjuje štetnost npr. alkohola i cigareta deklaracijom „organsko“; 5) greh nedokazivosti – deklarisanje nepotkrepljenih tvrdnji – kao efikasne lampe koje navodno štede struju; 6) greh izmišljotine – bezočno laganje kao npr. sintagma „organski“ šampon.
Samozadovoljstvo sa kojim zeleni kupci upadaju u podvale ove vrste ismejano je i od strane tvoraca serije South Park kroz „hibrid“ – električni automobil, čija masovna upotreba, odjednom, umesto globalnog zagrevanja stvara oblak „Smaga“ (Smug Šeng.Ć – samozadovoljstvo), koji preti da uništi svet. Širom sveta opozije koriste zelene ideje u političke svrhe, skrivajući zadnje misli brigom za planetu. U međuvremenu, mnogi od njihovih zelenih artikala podjednako doprinose katastrofi koliko i njihove „štetne supstitucije“.
General Electrics kaže da gotovo sav budžet za reklamiranje troši na „Ekomaginaciju“, iako je njihovo učešće u prodajama ovog tehnološkog giganta svega osam odsto, a Yahoo i Google su hrabro izjavili da će do 2008. sve njihove kancelarije i kompjuterski centri biti „karbon-neutralni“. Oznaka „carbon neutral“ međutim ne znači da nešto ne ispušta CO2 npr. biogoriva su carbon neutralna – ali, kako biljke koje se koriste za njegovu proizvodnju fotosintezom troše CO2, sagorevanje ovog goriva prosto nadoknađuje utrošak ugljen-dioksida, a kada se sabere utrošak fosilnog goriva u procesu gajenja i ubiranja ovih biljki, dolazimo do samog korena dvoznačnosti ekoloških oznaka. Ovisni smo o fosilnim gorivima, a zeleni marketing je ponekad samo odličan podsticaj potrošaču da kupuje određenu robnu marku.
Ezinearticles.com prenosi članak Kerol Bjork o ekološkim proizvodima gde autorka, inače specijalista marketinga, govori o potrebi da preparati koje koristimo budu zdravi i za nas i za okolinu. Ona navodi primer mineralnog ulja koje se pravi sedmostrukom filtracijom motornog ulja i predstavlja najkorišćeniji proizvod u kozmetičkoj industrijji. Ovo ulje u sebi nema ničeg hranljivog, njegovi preveliki molekuli začepljuju pore onemogućujući telu da izbacuje nečistoće, a njegova proizvodnja i potrošnja negativno utuču na prirodu – nasuprot tome, po tvrđenju autorke, kolagen ne smeta prirodi, a čini kožu zdravom i večno mladom.
Ideju da dvostruko štetnu stvar odbacimo u zamenu za dvostruko zdravu baca u senku zaključno pitanje autorke: „Da li ste u toku sa štetnošću kineskih proizvoda?“, pita Bjork. „Ako jeste, uzmite na sebe da se zaštite.“
Politička konotacija zaključka američkog autora, neće nas sprečiti da konstatujemo niz laži o modernom ekološkom svetu. Ideja o karbon-neutralnom društvu je toliko daleka od aktuelne stvarnosti da i iskrene težnje onih koji osećaju odgovornost prema svojoj okolini ne znače ništa za planetu, a čine njihove džepove, na zadovoljstvo gladne industrije, znatno mršavijim.
Nemanja Čabrić,