Nezemaljski zvuk

Na prvo slušanje, piskutavo mrmorenje ne zvuči ni blizu nalik ljudskom glasu, ali naučnici kažu da je on upravo to – snimak načinjen 1860. godine u Francuskoj, koji sada ima titulu najstarijeg snimljenog zapisa ljudskog glasa.
U pitanju je snimak od deset sekundi na kojem žena peva „Au Clair de la Lune“, koji je zabeležen na fonoautografu, a nedavno ga je otkrio istoričar David Đovanoni. Time je oboren raniji rekod, i to za čitavih 17 godina, koji je držao Tomas Edison sa snimkom pesmice „Mary had a little lamb“.
Uređaj fonoautograf je stvorio pariski pronalazač Eduar-Leon Skot de Martenvil, i on je pravio vizuelne snimke zvučnih talasa. Za pravljenje vizuelnih snimaka korišćen je papir natopljen gareži iz uljne lampe, preko kojeg je išla igla i beležila zvučni signal.
Đovanoni je, sa svojim partnerom Patrikom Fisterom, tražio fonoautograme prošle godine i otkrio dva Skotova iz 1857. i 1859. godine u francuskom Patentnom zavodu. Koristeći uređaje za skeniranje velike rezulucije, slike sa fonoautograma su donete u SAD. Međutim, one su bile sa dosta grešaka i bile su neupotrebljive, ali kada su zamolili druge „audio-istoričare“ da im pošalju digitalne skenove Skotovih fonoautograma na nekima od njih su pronašli divno snimljene i očuvane zvučne zapise. Doduše, trebalo ih je prebaciti u zvuk, za šta su se pobrinuli naučnici sa Berklija – Karl Hejber i Erl Kornel. Oni su još ranije bili uspešni sa Edisonovim fonoautogramima iz 1878. Posle dosta muka, uspeli su da što više izdvoje snimljene glasove iz statičkog šuma.
„Kada sam prvi put čuo snimak to je bilo tako magično, tako nezemaljski“, kaže Đovanoni. Sam Skot nikada nije želeo da se njegovi fonoautogrami čuju, ali su oni predstavljeni javnosti na nedavnoj konferenciji Asocijacije za sakupljanje zvučnih snimaka na Univerzitetu Stenford.