Novi virus napadne svake sekunde

Istovremeno, stručnjaci Kaspersky Laba su od 2004. do 2010. godine otkrili ukupno 1.160 mobilnih malvera, u prošloj godini 6.193, od čega samo u decembru 2.137, dok je već do sredine ove godine detektovano čak 13.870 malvera. Problem doseže kulminaciju ako se zna da pristup globalnoj mreži trenutno ima tri milijarde korisnika i da će taj broj rasti, uz činjenicu da polovina ljudi koji pristupaju internetu to čini preko dva do čak pet uređaja.

Prema rečima Kostina Raiua, direktora istraživačkog i analitičkog tima u Kaspersky Labu, jedan od najvećih problema je taj što hakeri koriste rupe u zvaničnim programima i aplikacijama, te se zloćudni malver ili virus mogu „pokupiti“ na svakom koraku.

– Najčešći način zaraze uređaja je otvaranje elektronske pošte, odnosno otvaranje neproverenih atačmenata. Veliku cenu plaćamo i zbog virusa i malvera koji u uređaje ulaze koristeći rupe u legalnim programima gde su najproblematičniji Java, Explorer, Android operativni sistem za mobilne uređaje, Flash player, ali i Adobe i Word. Zato je važno redovno dozvoljavati automatsko instaliranje „zakrpa“ (pečeva) kako bi se programi sami branili. Dobar savet je i koristiti 64-bitni Windows 7, kao i internet pretraživač Google Chrome jer su se oni pokazali kao najmanje ranjivi – istakao je Raiu.

Problem predstavlja i činjenica da čak 70 odsto vlasnika računara koristi besplatne antiviruse, što nikako ne znači da su zaštićeni. Stefan Tanase, viši istraživač u timu za istraživanja i analize Kaspersky Laba napominje da su zaraza računara i krađa podataka podjednako posledica ljudskog faktora i nesavršenosti uređaja.

– Mete su prvo bili računari, sad se prešlo na mobilne uređaje, smartfonove i tablete, a moje predviđanje je da će u skorijoj budućnosti mete biti automobili, pametne kuće, pa čak i medicinski instrumenti. Delimično se možemo zaštititi preuzimanjem aplikacija samo sa zvaničnih „prodavnica“, što je posebno važno za Androide, s obzirom da se Eplov iOS sa do sada ustanovljena samo dva „crva“ pokazao kao daleko bezbedniji – naglasio je Tanase.

Kako ceo postupak krađe SMS poruka, mejlova, kontakata, bankovnih i drugih podataka teče objasnio je Dmitrij Bestuzev, šef Kaspersky tima za Južnu Ameriku. Programeri najpre po nalogu naručioca naprave zloćudni program koji posle prodaju i tako zarade svoj deo kolača, a istovremeno se ograđuju da oni nisu kriminalci jer „samo rade svoj posao“. Hakeri potom tim programima kradu podatke od drugih ljudi, a na kraju lanca kriminalci, kao u samoposluzi, kupe recimo paket od hiljadu bankovnih računa iz SAD, brojeve pasoša iz Francuske, ili Fejsbuk lozinke iz Brazila.

– Podaci se najčešće kradu preko sistema za elektronsko plaćanje (24,52 odsto), društvenih mreža (24,44), ili online trgovine (19,02). Stigne vam poruka da će vaš PayPal nalog biti zatvoren i traže vam da ostavite svoje podatke na sajtu koji je identičan originalnom. Vi to uradite, a onda vas malver automatski stvarno prebaci na pravi sajt i vi ne primetite ništa. Tek kada vaše podatke neko kupi i iskoristi ih ustanovite da ste pokradeni. Međutim, internet kriminalci su pametni, pa oni nikad sami ne koriste dalje te podatke već nađu „mulu“ koja im za određeni procenat završi posao i prebaci novac na neki tajni račun. U traženju „mula“ kriminalci ne prezaju ni od čega, čak su i mene pokušali da vrbuju preko Tvitera, bez prethodne provere ko sam i za koga radim – zaključio je Bestuzev.

Kasperski: Ne sarađujemo sa vladama

– Zabrinjavajuća je činjenica da su vlade brojnih zemalja prepoznale sajber prostor kao mesto gde mogu uspostaviti nove frontove borbe. Mi se držimo po strani, nikad ne bismo napali slabe tačke suparničkih zemalja, čak i da mi to lično zatraži Vladimir Putin sa kojim sam se sretao više puta. Mi nemamo ništa bliskije odnose nego sa drugim zemljama koje su tražile pomoć poput Kine, Nemačke i Velike Britanije – istakao je osnivač Kaspersky Laba Evgenij Kasperski. On je dodao da se sve može hakovati, samo je pitanje koliko će se novca za to izdvojiti.

Predstavljen Kaspersky Internet Security 2013

List Danas, zajedno sa ostalim učesnicima seminaru o internet bezbednosti na internetu u Moskvi, imao je priliku da se pretpremijerno upozna sa novim antivirusom Kaspersky Internet Security 2013 koji će se, u zavisnosti od tržišta, u prodaji pojaviti tek početkom septembra. Novi antivirus donosi brojna unapređenja kao što su brže podizanje sistema i mogućnost bržeg surfovanja, zaštita za „online banking“, kompatibilan je sa svim internet pretraživačima, a donosi i zaštitu od najnovijih pretnji, kao i poseban mod za „cloud“ računarstvo. Znatno je promenjen i način kupovine i instaliranja samog antivirusa čime je umanjena mogućnost da se sa interneta preuzme piratska verzija, a „update“ se posle radi automatski.

Dnevno blokiraju 350.000 upada

Centrala Kaspersky Laba na obodu Moskve nepoznanica je za sve sem za zaposlene u kompaniji, a priliku da poseti prostorije antivirusnog giganta među samo 33 novinara iz celog sveta imala je i redakcija Danasa. U antivirusnoj sobi dnevno se obrađuje 125.000 malicioznih programa, a čak 350.000 upada preko rupa u programima se blokira. U Kaspersky Labu nalazi se i posebno odeljenje koje se bavi spamovima. Srce kompanije je serverska soba, dobro čuvana od očiju javnosti, u koju smo dobili dozvolu da provirimo tek na tren i uverimo se u njen rad.

– Radimo u tri smene 365 dana u godini. Novozaposleni najpre stiču iskustvo u „zelenoj sobi“, recimo u grupi za mobilne platforme poput Androida, iOS, dok se ne specijalizuju a onda se premeštaju na novo radno mesto prema afinitetima. Preko displeja pratimo rad svakog od zaposlenih i to ne samo u laboratoriji u Moskvi, već i u preostale dve u Pekingu i Sijetlu. Ipak, većinu posle obavljaju roboti – objašnjava šef antivirusnog odeljenja Aleksej Malanov.