Privatnost kao u kući Velikog brata

Po mnogo čemu, a na prvom mestu po bezbednosti, najjača država na planeti, ostala je u velikom šoku kada su iz sedišta Pentagona pročitane sledeće reči:

„Kompjuterski špijuni uspeli su da provale u bazu podataka o 300 milijardi dolara vrednom projektu novog američkog borbenog aviona F35, poznatog i kao „Munja 2“. Hakeri su uspeli da iskopiraju i izvuku nekoliko terabajta podataka o najskupljem avionu koje je Ministarstvo odbrane SAD ikada naručilo od kompanije „Lokhid Martin“. Američka avijacija pokrenula je istragu o slučaju, a sumnja se da je napad došao iz Kine.’’

Posle ovakvih vesti, postavlja se pitanje šta će onda biti sa „običnim smrtnicima“ ako se s Pentagonom ovako igraju. Odgovor je više nego jednostavan, ali neočekivan – ništa. Naravno, ukoliko na privatnom mejlu ne čuvate maketu modela najnovijeg radarskog sistema. Naime, svi podaci koji se svakodnevno razmenjuju elektronskom poštom, prilično se dobro čuvaju u personalnim imejl sandučićima i na sreću, nisu meta komjuterskog kriminala. Još ako su pod korisničkom šifrom, gotovo da vam ni „hakerski Hudini“ ne može ništa.

Najčešći oblici protivzakonitog postupanja, tj. kompjuterskog kriminala jesu: upadi u računare i krađa podataka, brisanje i uništavanje memorije, kompjuterska diverzija i vandalizam, internet prevare, kao i širenje destruktivne propagande i oglasa. Metode koje se koriste za izvršenje ovih (ne)dela su razne, a njihova brojnost je usled brzog razvoja tehnologije sve veća. Najčešći primeri su virusi, crvi i trojanci. Dok ovi „insekti i mikroorganizmi“ razaraju podatke spolja, trojanci, baš kao i čuveni mitski konj, čekaju da svi zaspe i onda počinju da vršljaju po memoriji. Iako se zna da su stari Grci bili „mrtvi“ pijani kada su Trojanci počeli da izlaze iz drvenog konja, u ovom slučaju to nije od presudne važnosti. Drugim rečima, u kakvom god bili stanju, isto vam se piše.

Ako se iz panike iskorači još jedan korak ka paranoji, onda se pogled većine zadrži na kemericama koje stoje skoro pored svakog računara. O lap-topovima koji ih imaju integrisane, da i ne govorimo. Koliko je onda sigurna naša privatnost ako neki od pomenutih mahera hoće da je ugrozi? Kao u kući Velikog brata, rekli bismo, samo što oni ne pozivaju u ispovedaonicu. Bar još ne. Jer hakeri su poput savremenih terorista, obučeni, sposobni i uvek korak ispred svih. Anonimnost im je preduslov, koju potvrđuju rečima: „Kada si dobar haker svi te znaju. Kada si najbolji, niko te ne zna!“ Ivan Borišić

Hronologija velikih hakerskih aktivnosti

1996 – Hakeri menjaju sadržine sajtova Ministarstva pravde, CIA i Vazduhoplovnih snaga;

1997 – Hrvatski tinejdžer upada u kompjuterski sistem Vazduhoplovnih snaga na ostrvu Guam, američke teritorije u zapadnom delu Tihog okeana;

1999 – Politička internet organizacija „Elektronski projekat građanske neposlušnosti“ svoje napade na sajtove Pentagona naziva konceptualnom umetnošću;

2002 – Britanac Geri Mekinon (42), uhapšen je u svojoj zemlji nakon što je Pentagonu naneo štetu od oko 700.000 dolara sa 97 upada u kompjuterski sistem, koje je objasnio potragom za spisima o NLO;

2005 – Kameron Lakroa (18), sa internet pseudonimom „cam0“, upada u sistem američke filijale nemačke telekomunikacione firme „T mobajl“ i skida podatke sa mobilnog telefona Paris Hilton, zbog čega je osuđen na 11 meseci zatvora;

2007 – Kineska vojska optužena je da je u junu izvršila upad u kompjuterski sistem Pentagona, zbog čega je isključeno čak 1.500 kompjutera tog sistema, iste godine Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD priznaje da je tokom te i prethodne godine doživelo 800 sajbernapada;

2009 – Najveći hakerski napad na Pentagon do sada i otkrivanje podataka o najmodernijem borbenom avionu.