Širok dijapazon pokreta i efekata

„Voli“ (WALL-E), a koju nam donosi Dizni-Piksar produkcija. Od iduće nedelje, animirane robote moći će da vidi i domaća publika.
Pun humora, topline, fantazije i emocija Voli nas vodi na spektakularno putovanje kroz galaksiju i još jednom demonstrira Piksarovu sposobnost da stvori nove svetove i postavi nove standarde pripovedanja, razvoja likova, nestvarne muzike i vrhunske kompjuterski generisane animacije.

Ko je ko u Voliju: Svet robota i ostalih botova

Voli (WALL-E – Waste Allocation Load Lifter Earth-Class) je poslednji robot ostavljen na Zemlji, programiran da čisti planetu beskonačno presujući otpad u kocke. Međutim, posle 700 godina razvila mu se jedna mana – ličnost. On je krajnje radoznao, vrlo ljubopitljiv i pomalo usamljen. Voli je jedan od hiljada robota koje je poslala Baj-en-Lardž (Buy’n’Large) korporacija kako bi čistili planetu dok su ljudi na luksuznom krstarenju svemirom. On je sam, ako zanemarimo društvo njegovog ljubimca bubašvabe Hala, kako ga od milošte zovu u Piksaru (nazvan tako po čuvenom producentu Halu Rouču i kao omaž kompjuteru Halu iz „Odiseje u svemiru 2001.“). Voli svakodnevno predano slaže đubre u kocke usput otkrivajući i sakupljajući raznorazne predmete. Voli je nakupio gomilu drangulija – Rubikovu kocku, sijalicu, kašiljušku (kombinacija kašike i viljuške) koje čuva u transportnom kamionu koji naziva domom. Pomalo romantičan, Voli sanja o tome da stupi u kontakt s nekim, siguran u to da je život više od monotonog posla koji obavlja svaki dan. Njegov san ga vodi u avanturu po svemiru kakvu ne može ni da zamisli.

Iv (EVE – Extra-terrestrial Vegetation Evaluatior) je glatka i sjajna, pravo remek-delo među droidima-istraživačima. Brza je, leti i opremljena je laserskim pištoljem. Iv je poslata od strane kapetana Aksioma (matični brod koji udomljava iseljene Zemljane) i član je flote sličnih robota tajno poslatih na Zemlju u istraživačku misiju. Iv je dobila poverljiv zadatak i čvrsto je rešena da ga završi uspešno. Ona jedva da primećuje svog obožavaoca Volija, sve dok jednog dana praveći pauzu ne ostvari neočekivanu vezu sa ovim čudnim robotom. Zajedno, oni kreću na fantastično putovanje kroz svemir.

M-O (Microbe-Obliterator) je bot za čišćenje programiran da uništi bilo koje strano telo koje uđe u Aksiom. M-O jurca Aksiomom na svojoj kugli pri tom čisteći sve na šta naleti. Najveći izazov se pojavljuje dana kada Voli stupa na brod. On postaje opsednut najprljavijim robotom kojeg je ikad video. Igra mačke i miša počinje kad M-O pokuša da opere godine i godine đubreta nataloženog na Voliju. Međutim, pokušavajući da se spasi ove napasti, Voli se na kraju sprijateljuje sa M-O koji postaje njegova desna ruka.

Aksiom je svemirski brod koji udomljava Zemljane. Glas brodskom kompjuteru daje Sigurni Viver, koja je debitovala u filmu „Osmi Putnik“, jednoj od Stentonovih inspiracija. S obzirom da se njen lik u „Osmom Putniku“ borio protiv brodskog kompjutera, angažovanje Viverove za ovu ulogu je očigledan omaž naučnoj fantastici.

Kapetan je trenutni zapovednik Aksioma. Uhvaćen u kolotečinu svakodnevnog života, kao i Voli, Kapetan čezne za odmorom od svog zamornog takozvanog života. Njegove dosadne dužnosti svode se na prostu proveru statusa broda. Kada ga obaveste o dugo očekivanom otkriću jednog od droida-istraživača, on otkriva svoj unutrašnji smisao, a to je da postane neustrašivi vođa koji će povesti ljudsku rasu novim putem. Džef Garlin, član urnebesne postave koja radi popularnu HBO seriju „Curb Zour Enthusiasm“, daje glas ovom ljupkom liku.

Auto je Aksiomov autopilot koji upravlja brodom svih ovih 700 godina.

Odbačeni botovi su skupina robota koji izvršavaju svaki zadatak koji padne na pamet putnicima i tako im omogućavaju život u potpunom luksuzu. Međutim, iako proizvodi daleke budućnosti, ovi roboti su i dalje podložni kvarovima. Pokvareni roboti se šalju na odeljenje za popravku i bivaju obeleženi crvenom čizmom.

GO-4 je Aksiomov prvi oficir, koji deli tajnu sa autopilotom. Lutajuća pneumatska kapsula sa rotacionom svetlom umesto glave, besprekorno poslušan.

Džon i Meri su dvoje ljudi koji žive na Aksiomu i uživaju u luksuznom životu koji vode.

Šelbi Fortrajt je šarmantna upravnica Baj-en-Lardž korporacije, koja je preuzela kontrola nad svemirom svojom linijom proizvodnje robota (uključujući i Voli liniju) i luksuznih svemirskih krstarica kao što je Aksiom.

Ideja Volija stvorena je negde 1994. god. na sada već čuvenom ručku kojem su prisustvovali osnivači Piksara Stenton, Džon Lasiter, Pit Dokter i pokojni majstor pripovedanja, Džo Ranft. „Jedna od stvari kojih se sećam je da je neko došao na ideju da se ispriča priča o malom robotu zaboravljenom na Zemlji“, rekao je Stenton. „Međutim, u tom trenutku nismo imali razvoj priče. Ideja je bila da glavni lik podseća na Robinzon Krusoa, tj. šta bi se desilo ako bi čovečanstvo napustilo planetu Zemlju, a usput neko zaboravio da isključi jednog malog robota, koji pri tom ne bi znao da može da prestane da radi ono za šta je predviđen“.
Nekoliko godina kasnije ideja je počela da se razvija, ali bukvalno. „Počeo sam jednostavno svaki dan da razmišljam o malom robotu i o njegovom poslu, o tome kako skuplja đubre ostavljeno na Zemlji“, Stenton se priseća. „Na kraju sam se zapitao šta ako bi najhumanija stvar u svemiru u stvari bila mašina. To je bila varnica koja je pokrenula jedno dugo putovanje.“
Stenton priznaje da su jak uticaj na njega imali naučno fantastični filmovi sedamdesetih. „Filmovi poput „Odiseje“, „Ratova Zvezda“, „Osmog Putnika“, „Blade Runner“-a i „Bliskih Susreta Treće Vrste“ imali su atmosferu koja me je vodila u druge svetove za koje sam zaista verovao da postoje.“ zaključio je Stenton.
Pripremajući se za novi zadatak Piksarov tim za animaciju obilazio je postrojenja za reciklažu kako bi posmatrao ogromne mašine za mrvljenje đubreta i ostalu mašineriju, proučavao prave robote izbliza i gledao veliki broj klasičnih filmova (od nemih do naučno-fantastičnih) da bi stekli uvid u filmski izraz. Držeći se Piksarovog motoa „verodostojnost fizike“ animatori su svakog robota projektovali da vrši određenu funkciju i pokušali da ispoštuju fizička ograničenja koja nameće primenjeni dizajn, pri tom stvarajući im ličnosti.
Dizajner produkcije Ralf Eglston crpeo je inspiraciju za Volijev izgled iz NASA nacrta iz 50-ih i 60-ih godina i skica za Diznilendov „Tommorowland“. „Naš pristup filmu nije bio takav da prikažemo kakva će budućnost zaista biti, već kakva bi mogla da bude, što je daleko interesantnije“, priseća se Eglston.
Ono što je doprinelo verodostojnosti je fotografija filma. Džeremi Laski, direktor fotografije, objašnjava: „Izgled Volija je potpuno drugačiji od bilo čega što je do sada urađeno u animaciji. Zaista smo se oslanjali na esencijalne naučno-fantastične filmove iz 60-ih i 70-ih kao uzore za izgled i atmosferu filma.“
„Želeli smo da gledaoci poveruju da prisustvuju oživljavanju mašine. Što više veruju da je u pitanju mašina to priča postaje primamljivija“, kaže Andrju Stenton. On objašnjava: „Fascinirao me je osećaj usamljenost kakvu budi ovakva situacija i simpatija ka ovom liku koja se neminovno javlja. A onda sam počeo da razmišljam: „Šta bih sada mogao da uradim sa ovim likom?“ Nije mi trebalo dugo da shvatim da je suprotnost usamljenosti ljubav i biti sa nekim. Istog časa sam se upecao na ideju da se jedna mašina zaljubi u drugu.“
Džim Riardon, iskusni režiser i supervizor serije „Simpsonovi“, koji je režirao 35 i nadgledao 150 epizoda, dobio je priliku da upravlja kreiranjem priče o Voliju. Na kraju je postao koscenarista filma zajedno sa Stentonom.
Jedna od ključnih tačaka u Stentonovom kreiranju priče o Voliju bio je dolazak na ideju da za kreiranje ličnosti koristi motive pesama i muzike iz filma „Hello Dolly“ iz 1969. godine. U stvari, upravo Volijevo neprestano gledanje stare video-trake sa tim filmom (koji je i jedini u njegovoj kolekciji) dovelo je do te promene u njegovim emocijama. Producent Moris je rekao: „Držanje za ruke je ono što je Voli hteo da radi za sve vreme gledanja filma zato što je gledajući „Hello Dolly“ naučio kako se iskazuje naklonost“.
„Voli je zapravo „slučajni heroj“. On ima sposobnost da utiče na humanost, a ironična je činjenica da je on najhumanija stvar koja je ostala na Zemlji. Ovaj mali robot, zapravo podučava čovečanstvo kako da ponovo bude humano. Upravo su taj obrt i ironija kombinovani sa stvarnim emocijama ono što će dopreti do publike. „
Jedan od najvećih izazova stavljen pred animatore je da se emocije i akcija jasno iskažu, a da pri tom nisu bili u mogućnosti da se oslone na tradicionalni dijalog.
Stenton primećuje: „U svetu animacije, pantomima je upravo ono što animatori najviše vole. Ona je za njih osnovna hrana i instinktivno se razvijaju zahvaljujući njoj. Za animatore, rad na Voliju bilo je potpuno oslobađajuće iskustvo, bili su u mogućnosti da vizuelno ispričaju veći deo priče“.
Kako bi se pripremili za svoj zadatak filmadžije i tim za animaciju su se upoznali sa ljudima koji su dizajnirali prave robote, posetili su naučnike NASA u Džet Propulžn Laboratoriji (Jet Propulsion Laboratory), prisustvovali konferencijama o robotici i čak rukovali nekim od pravih robota kao što je robot za detektovanje bombi. Kako bi razumeli šta bi se moglo desiti sa ljudima posle više stotina godina ugodnog života u svemiru, razgovarali su sa NASA ekspertom o posledicama atrofije usled nekretanja i delovanja nulte gravitacije na telo.
„U ranijoj verziji Voli je dizajniran da ima laktove“ objašnjava supervizor animacije Stiv Hanter. „Ovo mu je omogućavalo da savija ruke. Kao animatori, mi smo se borili za ovu ideju smatrajući da mora biti sposoban da dodirne svoje lice, da visi sa svemirskog broda i da ima širok dijapazon pokreta. Ali to jednostavno nije funkcionisalo. On je dizajniran sa idejom da obavlja jedan zadatak, a to je da pakuje otpad i presuje ga kocke. Zašto bi imao laktove? To nije imalo smisla. Uz Endrjuovu pomoć i inspirativnu ideju glavnog animatora Angusa Mek Lejna, dodali smo mu šine duž strana koje su omogućavale da postavlja ruke u različite položaje i davale su slobodu pokreta. To nam je pomoglo da još više istaknemo njegov karakter. Laktovi mogu izgledati kao nešto trivijalno, ali način na koji smo rešili problem čini da još dublje poverujete u Volija jer smo rešili da ne idemo lakšim putem. „
Animiranje Iv je takođe donelo pregršt izazova animatorima. Sa samo dva trepćuća oka i četiri pokretna dela, zahtevala je sate naprednog razmišljanja da bi došli do samo jednog, ali pravog, suptilnog pokreta. Dizajnirana da izgleda kao futuristički robot, Iv je ideal jednostavnosti i elegancije.
„Hteli smo da bude graciozna“, rekao je Stenton. „Postoje različiti načini da se dočaraju muške i ženske karakteristike, a smatrali smo da ona treba da bude fluidna, lepršava, da ima atraktivne i ženstvene kvalitete“.
Što se tiče ostalih robota – Auto, M-O i drugi – dizajnerski tim osmislio je čitav katalog robota i oko 10 000 ljudskih likova koji nastanjuju Aksiom. Modularni sistem robota sastojao se od različitih glava robota koje su mogle da se kombinuju sa raznim rukama i telima. Tako smo uz dodatak drugačije boje ili nekog detalja dobili gomilu robota. Domaći distributer filma je Taramount.