Tehnologija kao ideologija

Progres je presudan u proizvodnom ciklusu naučnog znanja, reči su zapisane u eseju doktora Ćubina. Po pravilu, naučna racionalnost potiče od metodologije čiji je zastupnik određeni naučnik, dok naučna objektivnost potiče od društvenih struktura zajednica naučnika. Iznutra, pitanje naučnog napretka pitanje je upotrebljavanja prethodnih postignuća za stvaranje novih – a spolja, procenjivanje vrednosti nauke za društvo.
Otcepljenje naučnih grupa od društvenog imperativa doprinelo je ustanovljenju takozvane „čiste nauke“, koja zahteva nezavisnost njenih obaveza od prohteva društva, i vodi politiku „istraživanja radi istraživanja“ – jedan je od zaključaka knjige Stivena L. Goldmana „Nauka, tehnologija i društveni napredak“.
To je mogao biti samo zaključak moralnog propovednika u eri naučnog buma 1989 – kada je svet funkcionisao na sasvim različitim osnovama nego danas. Nije reč samo o oblakoderima i neonskom osvetljenju modernih gradova planete – reč je o novoj funkciji tehnologije u životu čoveka, a time i novom načinu života modernih ljudi. Košnica administrativnih radnika krade od sela ratare i stočare – jer samo u gradovima moguće je imati iluzije o životu u silikonskoj dolini – i u toku sa trendom i stanjem novog čoveka, postati potpun hibrid čoveka i mašine.
Na Internacionalnoj izložbi 1937. dominantno obeležje postavljenih modela na temu – budućnost tehnologije – odražavalo je pasivnost i komfor. „Nauka pronalazi, industrija primenjuje, čovek uživa“, glasila je parola na ulaznim vratima. Danas, shvatamo da nauka nije ostavila ljude skrštenih ruku. Ona je učinila da se sa njenim dostignućima ljudi stope – ali ne i da izbegnu rad.
Profesori i posle digitalnih dnevnika drže časove. Sportisti trče uprkos tačnom merenju. Novinari i dalje kucaju – uprkos kompjuterima, internetu i digitalnim diktafonima. Elektronski se može plaćati, pisma se mogu slati imejlom – pa čak se i može dobro trgovati – akcijama ili knjigama i starim stvarima. Sve vesti su uvek dostupne – ali se retko ko zamara da ih čita. Mogu se steći poznanstva, mogu se namnožiti virusi. Tehnika u našim životima predstavlja prepreku između teoretskog i praktičnog znanja – ali da ne prati potrebe društva – potpuno je neistinito.
Potreba društva, doduše, može biti dvojaka – potreba za sredstvom kojim bi se neki segment života olakšao – ili nametnuta od spolja, u cilju ideologizovanja koje vrši neka viša struktura. Postoje određene grupe ljudi koje veruju da je u toku vreme konformizma i njegovog nametanja – sa ciljem da ljude ulenji i da njima manipuliše. Ostali bivaju manipulisani, i kroz jedinstvo sa tehnološkim inovacijama rade ne osvrćući se na prazne reči.
Napredak nije bilo kakva stvar – on je kamen temeljac filozofije istorije – zbog njega se stvari dešavaju. Jedna ideja dominira naučnim istraživanjem i zove se metod. A sa čime se supčavamo: tropske bolesti su često fatalne jer se farmaceutskim kompanijama ne isplati da proizvode lekove za to – dok sa druge strane, široka lepeza potrošača seksualnih pomagala, čisto zbog isplativosti, naukom dolazi do Vijagre. Fuko i Deluze koji su bili protiv toga da filozofija postane praktična poput nauke, poznati su borci za slobodu misli. Utilitarizam su smatrali izgovorom za ideologiju. Možda pomalo poput sanjara zamišljali su svet koji vodi misao.
Kakvo je stanje danas? Povezivanje sveta, razvijene komunikacije, ratna industrija, graditeljstvo – čini se da je nauka razvučena od sićušnih organela virusa do svemirskih letelica – da bi svet postao već i povezaniji, ratoborniji i ambiciozniji.
Lepeza otvorenih putanja stvorila je i niz promašaja – dobro poznatih besmislica – ali i niz često korišćenih gedžeta koji utiču na stil života i ponašanje. Tako, ajpod je promenio način slušanja muzike, hot-spotovi otvorili potrebu za lap-topovima, internet je promenio bankarstvo i marketing – kao i mnoge druge sfere života. Uspešni prelasci u tehnologizovanu sferu pokazuju – da je čovek biće kome je dat odličan izbor – prilagodljiv stilu života i potrebama – raznih stvari koje mu mogu učiniti život komfornijim.
Progres – što se pokazalo na mnogim istorijskim primerima, uvek je vođen ideologijom. Ako je istinito tvrđenje Ćubina sa početka teksta da je takav utilitaran progres ono što služi kao motor industiji nauke, a ne slobodna misao, lako je iz današnjih primera zaključiti da je nauka svesno hrlila „univerzalnom robotu“ čijeg zadovoljnog gazdu projektuju i pokazuju masama u nedoumici, skrštenih ruku – jer mu je tehnologija zamenila pokrete kretnjama pomagala budućnosti.