Veb-sajt: Slike iz srpske istorije

Ovo je potvrdilo i nekoliko kulturnih poslenika kojima je sajt predočen. No, očito je bilo i da je sajt u izgradnji, što je bilo prirodno s obzirom na ambicioznost cilja i činjenicu da iza njega zasada stoji samo jedan čovek, Siniša Živković, vlasnik i urednik sajta. Siniša Živković je dugo profesionalno radio na starim bibliotečkim materijalima, uređivao biblioteke u kojima sam reprintovao najznačajnija dela za našu kulturnu baštinu, snimao dokumentarne televizijske emisije o starim knjigama, kartama i sl. Bilo je prirodno da se, posle takvog otkrića, porazgovara s njim. Ne bez ponosa, on je potvrdio da je moguće da će ovim sajtom Srbija biti prva, i pre starijih i prestižnijih kultura od naše, koja će na takav sveobuhvatan i organizovan način prezentirati jedan vid svoje kulturne baštine. Pri tome, on je svestan da su u ovoj fazi moguće i zamerke sajtu, koje bi se, po njegovom mišljenju, odnosile pre svega na neokončanu tehničku stranu, zbog čega sajt još nije zvanično promovisan. Ali se nada da će se to desiti u narednim mesecima. Za sada, slike na sajtu, kao i drugi podaci, mogu se besplatno pregledati i koristiti, ali za potrebe medija, novinskih i izdavačkih kuća, jednom rečju – presnimavanja, moći će se od izdavača kupovati na DVD diskovima.

Slike su, kako se navodi u predgovoru sajta, preko četvrt veka sistematski sakupljane i presnimavane u muzejima, bibliotekama i arhivima Srbije, drugim republikama bivše Jugoslavije, ustanovama kulture Evrope i Amerike. Snimane su stare knjige, geografske karte, razglednice, stara periodika, stare fotografije i razni drugi bibliotečki i muzejski materijali. Originali slika nastali su raznovrsnim tehnikama: bakrorezom i bakropisom, drvorezom i čelikorezom, litografijom i novinskom ksilografijom, crtežom i fotografijim a, već i po ovim tehnikama, može se zaključiti da su iz raznih perioda, sve od 15. veka pa do našeg vremena.

Veb-sajt je namenjen svim proučavaocima, i našim i stranim, srpske kulture i istorije srpskog naroda: profesionalnim istoričarima, heraldičarima, kartografima, etnolozima, kostimografima, istoričarima umetnosti, fotografije itd. a, samim tim, izuzetno pogodan, pa i nezaobilazan alat za bibliotekare, muzejske kustose, novinske i izdavačke kuće, urednike kulturnih rubrika, kostimografe u pozorištima i na filmu itd. Posebno će proučavaocima slika biti zanimljive mnogobrojne „neopravdano zapostavljene“ ličnosti iz naše istorije: pored njihovih portreta, moći će da se vide i njihove biografije, mahom preuzete iz Vikipedije. Suvišno je reći koliko bi, na taj način, bila pružena pomoć svim ljudima koji se bave istraživanjem naše prošlosti.

Građa je izdeljena po oblastima (Događaji, Ličnosti, Bitke itd.), ali autor upozorava na to da je sigurnije pregledati je preko prozora „Sve slike“, na kojem se izlistava po sto slika, dok se ne razreše neke tehničke pojedinosti. Inače, na sajt je postavljeno 3.000 slika, ali se u predgovoru kaže da bi sajt vremenom trebalo da dostigne broj od oko 10.000 slika, čime bi prerastao u „svojevrsnu vizuelnu enciklopediju slika iz srpske istorije“. Ali već i u ovom početnom obliku, a zasnovan na precizno koordiniranom sistemu pretrage i tekstovima koji navode reference svake slike, sajt predstavlja pravi podvig ako se, sa tek malo imaginacije, zamisli rad koji je uložio samo jedan čovek. Koliko prevrnutih stranica starih knjiga, novina, kataloga, raznih publikacija, skoro detektivskog traganja, pri čemu ne treba zanemariti ni brojne nužne tehničke poslova, među kojima su i presnimavanja ovih slika. Posao koji bi mogla da ponese sa izvesnim naporom i čitava jedna institucija.

Upravo s tim saznanjem dolazimo do svesti o ključnom trenutku u daljoj izgradnji ovoga sajta koji već sada raspolaže obiljem građe i osnovnim modelom njenog rasporeda i pretrage. Autoru sajta, što i sam podvlači, bila bi neophodna saradnja naših muzeja i biblioteka, i dugih institucija koje imaju srodnu građu ili su im dostupni i drugi , pa i privatni, izvori. Takve materijale mogli bi da mu šalju narezane na kompakt diskove ili bi, u dogovoru i saradnji s njim, preduzimali korake da se do takvih materijala dođe. Tako bi se ne samo pojavila mogućnost da se na jednom mestu, objedinjeno, nađu sve relevantne slike iz naše prošlosti već bi i naše ustanove kulture promovisale svoje zbirke i svoj rad. Ali, bez obzira na razumevanje i spremnost pojedinih institucija, ovaj projekat zaslužuje da bude podržan od Ministarstva za kulturu Srbije, koje će, i svojim autoritetom i svojim koordinacionim kapacitetom, omogućiti što organizovaniju, ekonomičniju i uspešniju saradnju svih relevantnih aktera u dovršavanju ovog velikog posla.