Šta znači biti otrovert i zašto je to vrlina, ne mana?

Dok mnogi ljudi misle da se ličnost može podeliti u dve dobro poznate kategorije – ekstrovertnost ili introvertnost – ne identifikuju se svi u potpunosti sa ovim terminima, piše Miss7.

Postoji neka vrsta „sive zone“ između dve krajnosti (uživanje u samoći i druženju), a jedan psihijatar je ove ljude nazvao otrovertima. Dr Rami Kaminski, psihijatar u Sjedinjenim Državama, objasnio je da taj termin opisuje „osobu koja ne oseća pripadnost nijednoj grupi“.

Terminotrovert skovao je nakon što je prepoznao ovaj tip ličnosti kod sebe i nekih svojih pacijenata, kao i kod istorijskih ličnosti poput Fride Kalo, Franca Kafke, Alberta Ajnštajna i Virdžinije Vulf, za koje kaže da su bile „poznate po svojoj distanci od bilo koje grupe“.

Šta nekoga čini otrovertom?

Oni su mešavina introvertnosti i ekstrovertnosti, ali dok otroverti mogu da komuniciraju sa velikim grupama, ne osećaju nužno kao da su pronašli svoje „pleme“. „Otroverti su veoma prijateljski nastrojeni i sposobni su da formiraju veoma duboke veze sa drugim ljudima“, rekao je dr Kaminski za Dejli mejl. „Jedina društvena razlika je U nedostatku povezanosti sa grupama: kolektivnim identitetom ili zajedničkim tradicijama.“

Prema rečima dr Kaminskog, takvi ljudi više vole da idu protiv ustaljenih pravila i ne razmišljaju na isti način kao velika većina društva. Primetio je ove osobine kod sebe kada je bio dete i pridružio se izviđačima. Njegovi vršnjaci bi uzbuđeno recitovali zakletvu, dok on „nije osećao ništa“. Psihijatar, koji ima više od 40 godina iskustva, shvatio je da nema isti osećaj povezanosti i zajedništva kao druga deca. Dr Kaminski je u svojoj knjizi objasnio da je ovo klasična otrovertna osobina, jer se ljudi sa ovim tipom ličnosti često bore da pronađu strast za timske aktivnosti – bilo da je u pitanju sport, posao ili čak život sa drugima.

On takođe čvrsto veruje da su ovi ljudi imuni na „fenomen blututa“, koji se odnosi na ljude koji se emocionalno „podudaraju“ sa onima oko sebe. „Otroverti veoma rano u životu otkrivaju da se osećaju kao autsajderi u bilo kojoj grupi. To je uprkos činjenici da su često popularni i dobrodošli u grupama. Ova neusklađenost može izazvati emocionalnu nelagodnost i osećaj da su pogrešno shvaćeni.“

Kao rezultat toga, otroverti mogu imati poteškoća da se nose sa pritiskom da se uklope u svet oko sebe. Iako može zvučati kao nešto sa čime se treba nositi, biti otrovert ne znači da ste osuđeni da budete društveno nespretni i da se osećate kao da ne pripadate. U stvari, kada su u pitanju odnosi, to može omogućiti otrovertima da izgrade jače i smislenije veze sa onima kojima su bliski. „Otrovertima je veoma teško da budu deo grupe, čak i ako grupu čine pojedinci koji su dobri prijatelji“, objasnio je dr Kaminski. „Problem leži u grupi kao celini, a ne u njenim pojedinačnim članovima.“

Uzmimo, na primer, zabavu – otrovert bi mnogo radije vodio dubok razgovor sa jednom osobom u tihom uglu nego da bude „društveni leptir“ koji ide od gosta do gosta. Dr Kaminski veruje da ljudi sa ovim tipom ličnosti mogu postati slobodni mislioci, nezavisniji i maštovitiji od introverta ili ekstroverta. To je zato što otroverti nisu previše zabrinuti oko toga koga će impresionirati ili zbog straha od odbijanja, i zato što nemaju šta da izgube, psihijatar je rekao da ovi ljudi često kreativno napreduju. Dr Kaminski je napisao knjigu o ovom tipu ličnosti pod nazivom „The Gift of Not Belonging: How Outsiders Thrive in a World of Joiners“, koja „podstiče otroverte da prihvate svoje jedinstvene darove“.