Zašto su ljudi licemerni?
Licemerni ljudi su fokusirani na zadovoljavanje svojih potreba i ostvarivanje svojih interesa, a ne na druge ljude i građenje relacija sa njima.
Vodič za ponašanje dece na plaži
Deca, kao i odrasli, na plaži osećaju slobodu da rade ono što im je inače zabranjeno. Bacanje peska, trčanje po tuđim peškirima, zapljuskivanje na sve strane i vrištanje iz petnih žila. A šta rade roditelji?
„Šta će drugi ljudi da kažu?“ – obično pitanje ili nešto drugo?
Pitanje „Šta će drugi ljudi da kažu?“ je u osnovi reakcija na promenu, najčešće neželjenu ili samo nepoznatu, pa time možda i zastrašujuću za onoga koji ga postavlja.
Deset znakova anksioznosti i paničnog poremećaja
Zajednički simptomi skoro svih anksioznih poremećaja su psihološki i fizički simptomi.
Da li su moguća muško-ženska prijateljstva? (ANKETA)
Oprečna su mišljenja o tome da li prava prijateljstva između muškaraca i žena mogu da postoje.
Sebičnost
Sebični ljudi ne primećuju druge ljude i njihove potrebe i zato mnogi ljudi izađu iz relacije sa njima povređeni, a često i frustrirani, ljuti i besni. Drugi ljudi su za njih samo statisti sa zadatkom.
Alternativa za ljude koji čuju glasove
Veliki broj ljudi u nekom trenutku prođe kroz psihičku krizu ili se suoči sa teškim emocijama, a statistike pokazuju da će svaka četvrta osoba u nekom periodu života imati problema sa mentalnim zdravljem.
Putovanje od Delfijskog proročišta do Gogena
Edicija „Imago“ IK „Clio“ nudi izbor pažljivo odabranih publikacija koje osvetljavaju put u traženju odgovora na večnu težnju da upoznamo sami sebe i svoje mesto u svetu, oličenu u imperativu Delfijskog proročišta („Upoznaj smog sebe“).
Ogovaranje – „govor“ o sebi i drugima
Verbalna agresija je jedan od načina odbrane kada imamo osećaj da ne možemo da se zaštitimo i da postupimo onako kako bismo želeli, a ogovaranje je samo jedna od njenih formi.
Mentalno zdravlje na radnom mestu
Radna sredina utiče na formiranje našeg identiteta i slike o sebi, kao i na to kako vidimo i doživljavamo druge ljude i svet oko nas.
Tri izvora patnje: strah, pohlepa i krivica
Indijsko-američki psihoanalitičar, teoretičar, leksikograf, profesor i klinički praktičar, mada u svetu poznat, Salman Ahtar, kod nas je bio gotovo nepoznat sve dok u već afirmisanoj biblioteci „Imago“ nije izašla godine njegova knjiga Psihologija dobrote (2016).
Poređenje sa drugim ljudima – realna slika ili iskrivljeno ogledalo?
Poređenje sa drugima za mnoge od nas je bilo sastavni deo odrastanja. Poredili su nas najčešće na našu štetu, u formi kritike i odbacivanja.
Izvori patnje
U desetoj godini edicije „Imago“ čiji je urednik dr Aleksandar Dimitrijević, IK „Clio“ iz Beograda objavila je novu knjigu Salmana Ahtara, jednog od najpoznatijih psihijatara današnjice, pod naslovom „Psihologija patnje“.
"Ti si preosetljiv/a" – briga o nama ili agresija i etiketiranje?
Etiketiranje je agresivna i često impulsivna reakcija, koja u sebi sadrži kritiku, neprihvatanje i nerazumevanje druge osobe, njenih osećanja i potreba.
„Nemoj pogrešno da me shvatiš“
„Nemoj pogrešno da me shvatiš“ u osnovi predstavlja zahtev i pokušaj modifikacije ponašanja, osećanja i rasuđivanja onoga kome je upućena i često ima manipulativnu funkciju.