psihologija

Zašto su ljudi licemerni?

Licemerni ljudi su fokusirani na zadovoljavanje svojih potreba i ostvarivanje svojih interesa, a ne na druge ljude i građenje relacija sa njima.

Vodič za ponašanje dece na plaži

Deca, kao i odrasli, na plaži osećaju slobodu da rade ono što im je inače zabranjeno. Bacanje peska, trčanje po tuđim peškirima, zapljuskivanje na sve strane i vrištanje iz petnih žila. A šta rade roditelji?

Sebičnost

Sebični ljudi ne primećuju druge ljude i njihove potrebe i zato mnogi ljudi izađu iz relacije sa njima povređeni, a često i frustrirani, ljuti i besni. Drugi ljudi su za njih samo statisti sa zadatkom.

Alternativa za ljude koji čuju glasove

Veliki broj ljudi u nekom trenutku prođe kroz psihičku krizu ili se suoči sa teškim emocijama, a statistike pokazuju da će svaka četvrta osoba u nekom periodu života imati problema sa mentalnim zdravljem.

Putovanje od Delfijskog proročišta do Gogena

Edicija „Imago“ IK „Clio“ nudi izbor pažljivo odabranih publikacija koje osvetljavaju put u traženju odgovora na večnu težnju da upoznamo sami sebe i svoje mesto u svetu, oličenu u imperativu Delfijskog proročišta („Upoznaj smog sebe“).

Ogovaranje – „govor“ o sebi i drugima

Verbalna agresija je jedan od načina odbrane kada imamo osećaj da ne možemo da se zaštitimo i da postupimo onako kako bismo želeli, a ogovaranje je samo jedna od njenih formi.

Mentalno zdravlje na radnom mestu

Radna sredina utiče na formiranje našeg identiteta i slike o sebi, kao i na to kako vidimo i doživljavamo druge ljude i svet oko nas.

Tri izvora patnje: strah, pohlepa i krivica

Indijsko-američki psihoanalitičar, teoretičar, leksikograf, profesor i klinički praktičar, mada u svetu poznat, Salman Ahtar, kod nas je bio gotovo nepoznat sve dok u već afirmisanoj biblioteci „Imago“ nije izašla godine njegova knjiga Psihologija dobrote (2016).

Izvori patnje

U desetoj godini edicije „Imago“ čiji je urednik dr Aleksandar Dimitrijević, IK „Clio“ iz Beograda objavila je novu knjigu Salmana Ahtara, jednog od najpoznatijih psihijatara današnjice, pod naslovom „Psihologija patnje“.

„Nemoj pogrešno da me shvatiš“

„Nemoj pogrešno da me shvatiš“ u osnovi predstavlja zahtev i pokušaj modifikacije ponašanja, osećanja i rasuđivanja onoga kome je upućena i često ima manipulativnu funkciju.

Prva Poslednja