psihologija

Tri izvora patnje: strah, pohlepa i krivica

Indijsko-američki psihoanalitičar, teoretičar, leksikograf, profesor i klinički praktičar, mada u svetu poznat, Salman Ahtar, kod nas je bio gotovo nepoznat sve dok u već afirmisanoj biblioteci „Imago“ nije izašla godine njegova knjiga Psihologija dobrote (2016).

Izvori patnje

U desetoj godini edicije „Imago“ čiji je urednik dr Aleksandar Dimitrijević, IK „Clio“ iz Beograda objavila je novu knjigu Salmana Ahtara, jednog od najpoznatijih psihijatara današnjice, pod naslovom „Psihologija patnje“.

„Nemoj pogrešno da me shvatiš“

„Nemoj pogrešno da me shvatiš“ u osnovi predstavlja zahtev i pokušaj modifikacije ponašanja, osećanja i rasuđivanja onoga kome je upućena i često ima manipulativnu funkciju.

Dva najveća uzroka anksioznosti i patnje

Anksioznost predstavlja nejasnu strepnju, strah bez očiglednog povoda iz spoljašnje sredine (koji uobičajeno prate strah proizašao iz spoljne pretnje).

Zavisnost od telefona – izbegavanje suočavanja sa samim sobom

Pripadam generaciji koja pamti vreme kada nisu postojali pametni telefoni. U to vreme važilo je pravilo: “U 7 kod apoteke!” … Koga nema …. pa nema ga … vrlo verovatno da ga je nešto omelo ili mu je nešto važno iskrslo da završi kod kuće.

Da li je „nikada ne odustajte“ uvek prava poruka?

Upornost nam je neophodna za preživljavanje i podrazumeva toleranciju na frustraciju. Izdržati dovoljno dugo, do pobede. Nastaviti ka cilju i pored toga što ga nema na vidiku i pored poteškoća, zastoja i nezadovoljstva.

Takmičenje i saradnja

Podelom na pobednika i poraženog stvaramo nejednakost i razlike među nama i udaljavamo se jedni od drugih. Na taj način nam kompetitivnost otežava, a često i onemogućava povezivanje sa drugim ljudima.

Kako sebi zabranjujemo da osećamo?

Kako neko ko se očajnički trudi da „eliminiše sebe“ u tome i uspe? Da li i sami rizikujemo da se nađemo u sličnoj situaciji ukoliko potiskujemo svoja osećanja?

Kako postajemo pobednici?

Drevna japanska veština Kintsugi, umesto da pukotine i ožiljke prikrije, teži da ih učini vidljivim i integriše u novi predmet, sa novim kvalitetima.

Zašto je zdravo reći ne?

Granice nas štite i odvajaju. Zadržavaju nas unutra ili nas drže van. Lične granice nam pružaju osećaj sigurnosti kojim štitimo sebe, a time i druge.

Da li je deljenje saveta dobra ideja?

Kada nam se ljudi poveravaju i dele sa nama ono što ih muči, osetljiviji su i ranjiviji nego obično. Rizikovali su da nam pokažu da su nesavršeni i da imaju problem koji nisu uspeli da reše.

PrvaPoslednja