Predstavljen onlajn vodič za prevenciju bolesti zavisnosti

Vodič se može pogledati na ovom linku

„Imali smo radionice sa ekspertima koji se bave ovom oblašću. Kao proizvod višegodišnjeg rada nastao je Vodič za prevenciju bolesti zavisnosti, pisan tako da svako može da razume o čemu je reč, prepozna neke simptome kod sebe ili najbližih i potraži stručnu pomoć. Bolesti zavisnosti su u porastu i njihovo „lice“ se menja. Zato treba pratiti najnovija naučna saznanja o tome kako se sa njima treba boriti, jer je neophodno posvetiti se i starim i novim bolestima zavisnosti koje su u zamahu“, kazala je dr Mirjana Mićović, pedijatar i predsednica Organizacionog odbora Festivala zdravija Beograd.

Predstavljajući Vodič dr Mićović je naglasila da su u okviru Festivala održane brojne aktivnosti usmerene na prevenciju bolesti zavisnosti.

„Oraginzovali smo Okruglom stolu u Skupštini Srbije, gde smo sa stručnjacima, nastavnicima i roditeljima raspravljali o iskustvima i rezultatima postignutim na području lečenja tradicionalnih bolesti zavisnosti i rizičnih ponašanja poput zloupotrebe narkotika i lekova, alkohola, pušenja, ali i novih oblika zavisnosti koje se danas sve češće javljaju – kockanje, internet, zavisnost od estetskih procedura, ishrane i slično“, rekla je dr Mićović.

U vodiču se može pročitati sve o zavisnostima, uzrocima i vrstama, kako prepoznati simptome i kada reagovati, koje su psihičke i fizičke posledice, kao i o borbi protiv zavisnosti od droga, alkohola, cigareta, lekova, kockanja, interneta i digitalnih tehnologija.

„Vodič o bolestima zavisnosti namenjen članovima porodica adolescenata ima ključnu ulogu, jer porodica najranije prepoznaje rizična ponašanja i može sprečiti razvoj ozbiljne zavisnosti. Kao koautor poglavlja o drogama i alkoholu, želim da naglasim da su psihoaktivne supstance – uključujući duvan, alkohol i ilegalne droge – među vodećim uzrocima morbiditeta i mortaliteta u opštoj populaciji“, rekla je dr sci. med. Svetlana Vučetić Arsić, neurolog, adiktolog i stručnjak za lečenje bolesti zavisnosti.

Statistika pokazuje da su ove zavisnosti široko rasprostranjene i da svaka od njih nosi značajan rizik za fizičko i mentalno zdravlje.

„Odvikavanje od cigareta, droga ili alkohola je teško jer menjaju strukturu nagradnog sistema u mozgu, stvaraju snažnu psihološku i fizičku zavisnost i zahtevaju dugotrajan, multidisciplinaran pristup. Najveći izazov u lečenju je održavanje apstinencije i sprečavanje povratka bolesti, što je moguće samo uz podršku porodice, stručnog establišmenta i šire društvene javnosti. Takozvani koncept smanjenja štete se pokazao uspešnim kod nekih bolesti zavisnosti, zbog čega treba razmisliti o potencijalu tog pristupa i za druge oblike zavisnosti, poput pušenja“, istakla je dr Vučetić Arsić.

O tome koliko je važna prevencija bolesti zavisnsoti govorio je prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog, jedan od autora vodiča.

„Vodič je osmišljen tako da objedini ključne informacije iz oblasti psihijatrije, psihologije, farmakologije i javnog zdravlja, kao i da pruži konkretne preporuke za prevenciju i pravovremenu intervenciju. Kao farmakolog, mogu da istaknem da se sve češće suočavamo sa zavisnošću od lekova koji su široko dostupni, zbog čega je od posebnog značaja podići svest javnosti o ranim simptomima i rizicima koji prate nekontrolisanu upotrebu anksiolitika, sedativa, hipnotika, analgetika i drugih lekova i psihoaktivnih supstanci. Verujem da kroz edukaciju, dostupne informacije i multidisciplinarnu podršku možemo značajno smanjiti broj osoba koje ulaze u „začarani krug“ zavisnosti, kao i posledice koje ona nosi za pojedinca, porodicu i društvo u celini“, objsnio je prof. dr Samardžić.

Zavisnost najčešće nastaje kao rezultat kombinacije više faktora: genetskih, psiholoških i društvenih. Istraživanja pokazuju da osobe koje u porodici imaju bliske rođake sa zavisnostima imaju veći rizik da i same razviju sličan problem.

Psihološki problemi poput anksioznosti, depresije ili traume iz detinjstva često dovode do toga da osoba koristi supstancu kao način da „pobegne“ od neprijatnih osećanja. Veliku ulogu imaju i porodično okruženje, vršnjački uticaj, kao i dostupnost supstanci. Takođe, što osoba ranije započne sa korišćenjem, veće su šanse da razvije zavisnost, jer mozak u razvoju lakše ulazi u začarani krug navike i potrebe. Razumevanje ovih uzroka pomaže u prevenciji i ranom prepoznavanju problema.