Tagatoza – šećer budućnosti sa malo kalorija i ne podiže insulin

Ovaj prirodni šećer zove se tagatoza i ne samo da ima 92 odsto slatkoće saharoze (odnosno običnog, stonog šećera), već sadrži i samo oko trećinu kalorija.

Još važnije, tagatoza ne izaziva nagli porast nivoa insulina kao saharoza ili visokointenzivni veštački zaslađivači, što je čini potencijalno privlačnom opcijom za osobe sa dijabetesom ili problemima sa nivoom glukoze u krvi.

Istraživači sa Univerziteta Tafts, u partnerstvu sa biotehnološkim kompanijama „Manus Bio“ (SAD) i „Kcat Enzymatic“ (Indija), sproveli su studiju koja dokazuje princip, pokazujući da se tagatoza može proizvoditi održivo i efikasno, što je izazov koji je do sada kočio razvoj tržišta.

Tagatoza je redak prirodni zaslađivač, koji se u malim količinama nalazi u nekim mlečnim proizvodima i voću. Ona nudi potencijalno zdraviju alternativu i saharozi i veštačkim zaslađivačima, koji oba mogu da izazovu snažne skokove insulina.

Jedan od ključnih razloga zašto tagatoza nema isti efekat jeste to što se veliki deo fermentiše u debelom crevu. Ona se samo delimično apsorbuje u krvotok preko tankog creva.

U crevima se ovaj redak šećer metaboliše na sličan način kao voćni šećer fruktoza – što znači da bi osobe sa intolerancijom na fruktozu trebalo da budu oprezne – ali tagatoza je priznata kao bezbedna za upotrebu od strane Američke agencije za hranu i lekove i Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Tagatoza se takođe smatra „prijateljskom za zube“ i može imati čak i prebiotičke koristi za oralni mikrobiom. Za razliku od saharoze, koja hrani određene bakterije u ustima koje doprinose karijesu, prva istraživanja ukazuju na to da tagatoza ograničava rast štetnih mikroorganizama u usnoj duplji.

Potencijal postoji, ali je tržište tagatoze do sada bilo ograničeno malim obimom proizvodnje.

„Postoje utvrđeni procesi za proizvodnju tagatoze, ali su oni neefikasni i skupi. Razvili smo način da proizvodimo tagatozu tako što smo genetički izmenili bakteriju ešerihiju koli da deluje kao minijaturna fabrika, opremljena pravim enzimima za preradu velikih količina glukoze u tagatozu“, objašnjava bioinženjer Nik Nair sa Univerziteta Tafts, prenosi RTS.

Konkretno, istraživači su u ove bakterije ubacili novootkriveni enzim iz plesni, nazvan galaktoza-1-fosfat-selektivna fosfataza (Gal1P). Ovaj enzim pretvara glukozu u galaktozu, a taj proizvod se zatim drugim enzimom pretvara u tagatozu.

Koristeći ovaj novi niz reakcija, Nair i njegove kolege pokazali su da prinos u proizvodnji tagatoze može dostići i do 95 odsto, što je znatno bolje od približno 40 do 77 odsto koliko je trenutno moguće postići.

„Ključna inovacija u biosintezi tagatoze bila je u pronalaženju Gal1P enzima iz sluzave plesni i njegovom ubacivanju u naše proizvodne bakterije. To nam je omogućilo da preokrenemo prirodni biološki put koji metaboliše galaktozu u glukozu i umesto toga dobijemo galaktozu iz glukoze koja se koristi kao sirovina. Od tog trenutka mogu se sintetisati tagatoza i potencijalno drugi retki šećeri“, ističe Nair.

Tim i dalje mora dodatno da optimizuje proizvodni proces tagatoze, ali se nadaju da njihova strategija predstavlja koristan okvir za buduću proizvodnju retkih šećera.