Vlada ima manevarskog prostora kod izručenja Šešelja

Kako su za naš list objasnili pravnici upućeni u način funkcionisanja tribunala, ne bi bio pravni presedan da sud dozvoli da optuženik ne bude u sudnici u trenutku izricanja presude. Za tako nešto, dodaju naši izvori, neophodna je saglasnost samog suda i u tom smislu Vlada Srbije ima manevarskog prostora u postupanju po nalogu iz Haga.

„Ovo je čisto politička priča, koja nema mnogo veze sa pravom. Ukoliko bi iz Haga stigao novi nalog, Srbija bi morala da postupi po njemu jer je na to obavezuje Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Na to ne bi uticale ni nejasne okolnosti pod kojima je Šešelj pušten iz pritvora“, decidan je naš izvor.

Ipak, kako napominje, Vlada Srbije ima prostora za pregovore kako do tako izričitog naloga ne bi došlo. Jedna od opcija je da se od suda zatraži mogućnost da Šešelj ne bude izručen. Prema tvrdnjama našeg sagovornika, ta opcija je u igri samo ukoliko je presuda oslobađajuća ili ako je lider Srpske radikalne stranke osuđen na manje od dvanaest godina, pošto u tom slučaju ne bi morao da služi kaznu. Kako dodaje, pošto je Šešelj više od deceniju proveo u pritvoru, a u skladu sa politikom Haškog tribunala koji osuđenike pušta na slobodu posle izdržane dve trećine kazne, svaka kazna manja od dvanaest godina bi praktično značila da je Šešelj već odležao kaznu. Naš izvor navodi i treću mogućnost, a to je da sudsko veće odloži izricanje presude.

Ipak, ukoliko Vlada Srbije ne uspe da pronađe kompromis sa sudom, Šešelj će morati da bude izručen, navodi naš sagovornik. U suprotnom, dodaje, Srbija bi snosila političke posledice, koje je u ovom trenutku teško sagledati.

„Svakako da bi Haški tribunal prijavio Srbiju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, a možda bi i otvaranje poglavlja 23 i 24 bilo dovedeno u pitanje“, navodi naš sagovornik.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, kaže za Danas da nema nameru da brani bilo koga, ali da je srpska vlada zbog zahteva Tribunala u Hagu stavljena u nezavidnu situaciju, pa je teško prognozirati kakav potez će povući zvanični Beograd.

– Moguće je da je Hag “tempirao” svoj zahtev pred izbore u Srbiji i šta god da učini naša vlada neće biti u dobroj poziciji. Vlada Srbije je pretpostavljala kako će se Šešelj ponašati pa nije potpisivala nikakve garancije nakon što je on pušten na privremenu slobodu, tako da je zahtev Haga neprimeren.Mislim da će Šešelj, ipak, na kraju biti isporučen jer bi to bilo normalno imajući u vidu činjenicu da je saradnja s Hagom preduslov i za evropske integracije. Odluka o neisporučivanju lidera SRS donela bi velike minuse Beogradu na njegovom putu ka EU, što je nepovoljno, imajući u vidu da Srbija već “vuče repove” zbog neusaglašavanja sa zajedničkom politikom Unije. Ipak, postoji i aspekt koji se odnosi na to da je Briselu izvesnoj meri spreman da progleda kroz prste Srbiji sve dok je ona kooperativna u vezi sa rešavanjem kosovskog problema, ističe naš sagovornik.

Prema mišljenju Popova, pitanje (ne)isporučenja Šešelja nesumnjivo ima politički aspekt, ali “nisu utemeljene tvrdnje da bi to nosilo i bezbednosne pretnje”.

– Ukoliko aktuelna vlada predvođena SNS odluči da isporuči Šešelja to će se delimično odraziti na predstojeće izbore. Budući da dobar deo naprednjaka čine ljudi koji su i dalje “radikali u srcu”, moguće je da bi pojedine pristalice SNS mogle da okrenu leđa Vučićevoj stranci ako on pristane na zahtev Haga. Stoga, pitanje je šta će prevagnuti – odluka koja bi bila u interesu nastavka evropskog puta Srbije ili odluka da se Šešelj ne isporuči, čime bi se zadovoljio deo javnosti u Srbiji koji smatra da je potrebno “pokazati mišiće” Hagu. Što se bezbednosnog segmenta tiče, smatram da to služi našim vlastima kao alibi jer isporučivanje Šešelja ne bi dovelo do većih nemira. Setimo se i da su u prethodnim godinama Hagu isporučeni mnogi, od Sloboda Miloševića do nekoliko generala, pa to nije destabilizovalo državu, zaključuje Aleksandar Popov.

Podsetimo, iz Haškog tribunala je saopšteno da će presuda Vojislavu Šešelju, lideru Srpske radikalne stranke, biti izrečena 31. marta. Kako se navodi u odluci predsedavajućeg Veća, francuskog sudije Žan Kloda Antonetija, srpskim vlastima je naloženo da „preduzmu sve neophodne mere da obezbede prisustvo optuženog izricanju presude“. Istovremeno, Tribunal je Beogradu ostavio rok do 15. marta da izvesti Tribunal o svim teškoćama koje bi mogao imati u sprovođenju tog naloga. Vojislav Šešelj je nakon te objave Haškog tribunala izjavio da se neće dobrovoljno odazvati pozivu suda. Lider radikala optužen je za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, u periodu od 1991. do1993. godine.

 Vučić: Sam ću doneti odluku o Šešelju

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je povodom zahteva iz Haga izjavio da će sam doneti odluku o izručenju Vojislava Šešelja i da će ta odluka biti najbolja za Srbiju. „To za mene predstavlja veliki problem, zato što ne mogu da objasnim ljudima u Srbiji zašto jedan čovek umre, a da nam Hag ništa ne objasni, a da nam onda kažu izručićete ga (Vojislava Šešelja) tog dana, slučajno u jeku kampanje, da li da pomognemo desničarima ili da rušimo tebe, potpuno je svejedno. Oni koji su želeli da naprave problem Srbiji, napravili su ga“, kazao je Vučić.