Dužni smo da poštujemo zakone

Mislim da nije primereno da se u međuvremenu podnose krivične prijave protiv ministra Selakovića, koji poštuje važeće zakone svoje zemlje, kaže u razgovoru za Danas Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije, povodom osporavanja institucije na čijem je čelu. Naime, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika osporilo je pred Ustavnim sudom Zakon o pravosudnoj akademiji, a i podnelo krivičnu prijavu protiv ministra pravde, smatrajući da je uslovljavanje kandidovanja za sudije i tužioca dvogodišnjom obukom na Akademiji narušavanje nezavisnosti pravosuđa.

Da li „školujete“ podobne kadrove za pravosuđe kao što tvrde u Udruženju sudijskih i tužilačkih pomoćnika? Oni smatraju da su „osuđeni“ da zauvek ostanu službenici, dok će sudije i pomoćnici postati oni koje Vaša ustanova odabere.

– Smisao depolitizacije pravosuđa i jeste da se sudije i tužioci biraju na jasan i objektivan način. Akademija prima polaznike u skladu sa potrebama koje definišu VSS i DVT, a i sama Akademija radi pod nadzorom VSS i DVT. To je prednost a ne nedostatak našeg pravnog sistema. Ja razumem i uvažavam inicijativu Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Postoji dogovor koji smo postigli sa njima na sastanku Upravnog odbora i predstavnika Udruženja da dostave inicijativu i Akademiji za eventualne promene Zakona o akademiji. I dalje smatramo da je to jedno od mogućih rešenja. S druge strane, evropska tela i svi drugi bitni međunarodni subjekti insistiraju da jedini kriterijum za izbor sudija i tužilaca upravo bude završena Akademija. Naš stav je da sačekamo odluku Ustavnog suda, zatim odgovor Evropske komisije kojoj su predstavnici Udruženja takođe pisali, i da potom, zajedno sa njima i nadležnim ministarstvom pronađemo adekvatno rešenje za pomoćnike.

Sadašnje rešenje je…

– Postupak prijema na Akademiju je takav da jedino pokazano znanje utiče na to ko će biti primljen na Akademiju. Koristim ovu priliku i pozivam Vas i vaše kolege da prisustvujete prijemnom ispitu koji će se održati narednih dana i da se uverite u ono što vam govorim. Kandidati se primaju redom prema mestu na listi do broja polaznika koji su odredili VSS i DVT, a prema potrebama pravosuđa. Akademija nikog ne bira, jedini kriterijum je pokazano znanje kandidata. Svaki sudijski i tužilački pomoćnik može pod jednakim uslovima da pristupi prijemnom ispitu i u skladu sa Zakonom upiše Pravosudnu akademiju. Tako da je jedino znanje to koje vas kvalifikuje za upis.

Da li je obavezno polaganje prijemnog ispita za Akademiju uz prethodno obavezno raskidanje radnog odnosa u sudu i tužilaštvu, ipak, diskriminatorski uslov?

– Radni odnos se raskida tek kad je neko primljen na Akademiju, a ne pre prijemnog ispita. Tokom obuke polaznik Akademije prima platu koja je u visini 70 odsto plate sudije osnovnog suda. Akademija posebno brine i o pravima polaznica. Ukoliko završe Program početne obuke, polože završni ispit i istekne 30 meseci od prijema u Pravosudnu akademiju a nisu još izabrani, VSS, DVT i Pravosudna akademija su u obavezi da kandidata rasporede na rad u pravosuđu. To nije diskriminacija, već praksa i u drugim profesijama.

Mladi pravnici u pomenutom udruženju navode i da postojanje Pravosudne akademije nije uslov za evrointegracije niti nužna pravosudna praksa. Da li je akademija aplicirala za članstvo u evropskoj mreži akademija?

– Ukoliko pročitate brojne godišnje izveštaje Evropske komisije, videćete da je njoj poklonjena velika pažnja. Nas niko ne tera da se usavršavamo, pa nas tako ni ne tera da ni da ulazimo u evrointegracije. Evropska unija nije sistem prinude, već usklađivanja i podizanje standarda. Evropski standardi su interes Srbije, a ne prinuda Evrope. Srbija kao članica Saveta Evrope i kandidat za članstvo u EU, preuzela je i obaveze sadržane u dokumentima usvojenim od tela ovih organizacija. U dokumentima Saveta Evrope, (Osnovna načela nezavisnosti sudstva, tačka 7, načelo i 1 i 2 b, Preporuka brojR(94)12 Komiteta ministara Saveta Evrope, Evropska povelja o statusu sudija posebno tačka 1.1.6., Deklaracija broj 1 (2001) Konsultativnog saveta evropskih sudija i Mišljenje broj 4 (2003) Konsultativnog saveta evropskih sudija o početnoj obuci, Ugovor o osnivanju Evropske unije članovi 81 i 82, Stokholmski program EU, Rezolucija Evropskog parlamenta o obuci u pravosuđu) principi iz poglavlja 23 i druga dokumenta jasno postavljaju standarde i obaveze. U svim ovim dokumentima ističu se principi na kojima se osnivaju institucije za obuku u pravosuđu, njihov položaj i odnos prema upravljačkim telima pravosuđa, a posebno se ističe uska povezanost početne i stalne obuke po pitanju izbora, nezavisnosti, stručnosti, efikasnosti pravosuđa i poverenja javnosti u pravosuđe.

Spremni za dijalog

Očekujete li promene Zakona o Akademiji?

– Očekujemo dalje unapređenje rada Pravosudne akademije. Nemamo ništa protiv da dođe i do izmene Zakona, uz saglasnost evropskih tela i u skladu sa Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa i Akcionig planom. Uvek smo otovreni i spremni za dijalog sa predstvnicima Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, poštujem mišljenje ovih mladih i pametnih ljudi, jer demokratija i podrazumeva različita mišljenja, ali i poštovanje važećih zakona.

Učesnici u Briselu

– Akademija je odavno članica evropskih mreža Saveta Evrope i EU koje okupljaju institucije za obuku u pravosuđu. Još je Pravosudni centar, čiji je Akademija sledbenik, postao član ovih asocijacija i u nekoliko navrata u nekim od njih imala i predstavnike u upravljačkim telima ovih mreža. Kao izraz uvažavanja, Pravosudna akademija Srbije je bila pozvana da aktivno učestvuje na konferenciji u Briselu aprila ove godine. Konferenciju je organizovala Evropska komisija, a naša Akademija je bila jedini učesnik iz zemlje koja nije članica EU.