Nadam se da će većina medija dobiti nove vlasnike

Na pitanje šta se dešava sa medijima za koje nije raspisan javni poziv u roku, Mirković kaže da precizne podatke o trenutnom statusu medija koji nisu oglašeni ima Agencija za privatizaciju.

– Među njima ima onih koji će biti ili su već ugašeni, kao i onih čije će akcije biti ponuđene radnicima koji budu ispunjavali kriterijume koje propisuje uredba o besplatnoj podeli akcija – napominje sagovornik Danasa. 

 Studio B ima problem sa višemilionskim dugom prema bivšim deoničarima. Koliko to može da oteža privatizaciju tog medija?

– Iskreno sumnjam da prodaju ovako atraktivnog medija sa dugom tradicijom bilo šta može usporiti ili otežati. Pomenuti proces vodi Agencija za privatizaciju koja ima iskustva sa ovakvim ili sličnim slučajevima.

Kako teku pripreme za uvođenje takse za javni servis od 1. januara sledeće godine? Da li je poznat model po kojem će se ona naplaćivati?

– Ministarstvo kulture i informisanja je na vreme donelo podzakonski akt neophodan za pravljenje baze podataka što je bitan preduslov za naplatu takse. Javni medijski servisi su u obavezi da do 1. oktobra ove godine formiraju bazu obveznika takse. Model koji će se primenjivati je predviđen i pojašnjen Zakonom o javnim medijskim servisima. 

 Jedna od ideja je, kako se priča, da će taksa biti ponovo uz račun za struju, ali ovog puta objedinjeno. Koliko je to realno?

– Kao i uvek se priča svašta, a zapravo jedina istina je da su isključivo važeća rešenja koja predviđa Zakon o javnim medijskim servisima. Ne vidimo razloga da se uvodi bilo kakav posrednik između RTS/RTV i gledalaca. Uostalom, da je donedavno važeći model naplate pretplate bio uspešan niko ne bi imao razloga da ga menja. 

 U RTS smatraju da su rešenja iz Zakona o javnim servisima neprimenjiva i da će tražiti izmene. Postoji li mogućnost promene zakona do kraja godine?

– Predstavnici oba javna medijska servisa su svojevremeno učestvovali u radu radne grupe koja je zajedno sa predstavnicima Ministarstva finansija predložila realno najbolji mogući model finansiranja RTS i RTV baziran na zakonom zasnovanim i sprovodivim procedurama. Drugim rečima, Ministarstvo kulture i informisanja ne razmišlja o promeni ovog zakona.

 Najavljeno je pisanje nove medijske strategije za ovu godinu. Dokle se sa tim stiglo i kada se može očekivati?

– Stručna grupa za definisanje strateških smernica za oblast medijske pismenosti je upravo okončala svoj rad. Ove smernice bi trebalo da predstavljaju jednu od baza za početak izrade nove medijske strategije u domenu medijske pismenosti koja bi se odnosila na period posle 2016. godine. U fazi smo kada još uvek osluškujemo sugestije medijskih asocijacija, novinarskih udruženja, nevladinog sektora, eksperata i raznih institucija kako bismo bolje profilisali način rada buduće radne grupe za izradu medijske strategije i ključne postavke ovog značajnog dokumenta čija će primena koincidirati sa pregovaračkim procesom o pristupanju EU. Realno je da rad na izradi nove medijske strategije započne u poslednjem tromesečju ove godine.

Očekujemo još pozitivniji izveštaj EK

* U prošlogodišnjem izveštaju EK istaknut je problem cenzure, autocenzure i pritisaka na medije. Kakav izveštaj očekujete ove jeseni, odnosno očekujete li da će biti pozitivniji što se tiče medija? – Svaki izveštaj treba sagledavati u celini – prošlogodišnji izveštaj je bio veoma pozitivan kada je govorio o novim medijskim zakonima. Zato sa pravom očekujemo da će ovogodišnji izveštaj biti još povoljniji i to naročito u delu koji se odnosi na dosadašnju implementaciju pomenutih medijskih zakona.