Raščinjeni episkop umirovljeni raško-prizrenski Artemije u razgovoru za Danas ističe da su za njega odluke Svetog arhijerejskog sabora SPC o stupanju u raskol, raščinjenju i vraćanju u monaški čin „neprihvatljive kao nekanonske“ i da „nemaju nikakvo praktično dejstvo“. Objašnjava da je za njih saznao iz medija. Za krivičnu prijavu, najave novih tužbi i prozivke koje mu upućuju pojedini arhijereji SPC kaže da su „nove klevete u medijskom linču kojem je izložen već devet meseci”.
Mitropolit Amfilohije kaže da se crkveni proces protiv Vas vodio od 2006, da Vam je Sinod sudio u prvoj, a ceo Sabor sada u drugoj instanci, tako da u poslednjim saborskim odlukama nema ničeg spornog i da su one konačne. Kako Vi gledate na to?
– To su najobičnije priče da bi se opravdalo ono što se događalo i na ovom poslednjem Saboru. Tobože, proces traje godinama, pozivan sam toliko i toliko puta, što uopšte nije istina. Nikakav proces, ni 2006, a ni 2010. nije ni počinjao, niti trajao. Bilo je samo razgovora, primedbi, ali to se ne može nazvati procesom, jer nije bilo tužbe, optužnice, saslušanja i sučeljavanja činjenica i dokaza. Do sada sam više puta tražio da Sabor pre svake druge diskusije oceni sinodske odluke od 11. februara, kojima sam privremeno razrešen dužnosti uprave u ERP. Na majskom zasedanju Njegova svetost i sinodalci odbili su da se Sabor o tome izjašnjava, i odmah nastavili s čitanjem takozvane optužnice posle čega su doneli odluku o trajnom razrešenju. I za ovo jesenje saborsko zasedanje predao sam Sinodu dopis u kojem sam rekao da od Sabora očekujem da preispita odluku Sinoda, ponovo razmotri svoju odluku od 4. maja, da se moji i njihovi razlozi sučele, pa da vidimo koji su utemeljeni na kanonima, a koji nisu. Na jesenji Sabor nisam pozvan, a umesto da raspravi sporna pitanja Sabor je popunio ERP. To je takođe nekanonski postupak. Kanoni zabranjuju da se za života jednog episkopa postavlja drugi. Eparhija se ne popunjava dok se ne uprazni ili smrću nadležnog episkopa ili validnom presudom o njegovom raščinjenju. U ovom slučaju nije bilo ni jednog ni drugog. Hvala Bogu, ja sam živ i zdrav, a validna presuda o mom raščinjenju ne postoji.
Zbog čega ste najpre prihvatili sinodske i saborske odluke o razrešenju, iako se sa njima niste slagali, a onda sredinom septembra odlučili da ih, ipak, više ne prihvatate?
– U početku sam prihvatio te odluke radi mira i jedinstva u SPC. Međutim, Sinod mi je tokom leta uputio još nekoliko odluka, epitimija – kazni, da bi 26. avgusta usledio sinodski akt sa 17-18 optužbi za neke moje navodne krivice i s novom pretnjom o preduzimanju kanonskih mera. To me je uverilo da drugoj strani nije stalo do mira i jedinstva u SPC, pa sam 13. septembra odgovorio dopisom u kojem sam objasnio zašto sam prihvatao ranije odluke, iako se nisam s njima slagao. Pošto takav moj pomirljiv stav nije doveo do mira i jedinstva u Crkvi, nego do haotičnog stanja u ERP, otvoreno, jasno i pri potpuno čistoj svesti i savesti izjavio sam da buduće, kao ni prethodne nekanonske odluke, neću prihvatati, niti im se povinovati. Pred Bogom i Crkvom ja sam doživotni episkop raško-prizrenski.
Može li Vaše neprihvatanje saborskih odluka da dovede do još težih kazni – isključenja iz crkvene zajednice?
– Naravno da oni mogu još štošta da urade. Ali, to će ostati samo na papiru. Ni ubuduće neću prihvatati ništa što je nekanonsko.
Šta Vas je navelo da odete i služite liturgiju u Dubokom potoku uprkos zabranama crkvenih vlasti?
– Imam osećaj da je upravo izricanje zabrane sveštenodejstva 15. septembra imalo za cilj da prekršim tu zabranu i time im dam u ruke argument da do kraja ispune svoju nameru da me liše čina. Iako sam odgovorio da tu odluku ne prihvatam, u praksi nisam služio iz dva razloga. Nisam hteo da nanosim neprijatnosti svom bratu u Hristu vladici sremskom Vasiliju, koji me je bratski pozvao i prihvatio, a s druge strane da ne bih Sinodu i Saboru dao materijalni dokaz za raščinjenje. Šta me je pobudilo da 18. novembra, ipak, odem na KiM, u svoju eparhiju, u Duboki potok? Upravo to što je tog dana Sabor, na koji nisam ni pozvan, i pre razgovora o postojećim problemima popunio moju eparhija. Preko toga nisam mogao, niti hteo da pređem. Smatrao sam da je potrebno i praktično pokazati da se držim svoje reči da nekanonske odluke ne prihvatam i da im se neću povinovati. Zato sam otišao u svoj manastir. Iako sam mogao, nisam hteo da služim na bilo kom drugom mestu.
Kako komentariše optužbe da je to bio „puč“, pa čak i navodni pokušaj stvaranja nove crkve na KiM uz pomoć međunarodne zajednice, što bi, prema tvrdnjama ministara Ivice Dačića i Gorana Bogdanovića, moglo da ugrozi nacionalne i državne interese?
– To su prazne reči. Po čemu je to uzurpiranje crkvene imovine? Šta sam poneo iz Dubokom potoka? Jesam li manastir poneo na leđima? Sada se pokušava da se stvari pokažu što crnje i gore. Priča o novoj crkvi pojavila se pre Sabora, bez ikakvog osnova. Nikada nikome nisam rekao da nameravam da stvaram nekakvu svoju novu ili pravu svetosavsku crkvu. To su prosto gluposti i to je u domenu medijskog linča koji traje već devet meseci – od 11. februara do danas.
Spekulacije i strahovi
Spekuliše se da Vaš odlazak u Duboki potok ima političku pozadinu?
– To je potpuna neistina. U tome nema nikakve političke konotacije.
Kako komentarišete tvrdnje da ste pod policijskom prismotrom zbog navodnog plana da napustite Srbiju?
– U strahu su velike oči.
Da li očekujete da budete uhapšeni?
– Sve što Bog dopusti, primam sa blagodarnošću, pa i hapšenje, naravno, ako ima zašto. A ako nema zašto, tek tada se treba radovati, po reči Gospodnjoj: „Blago vama ako vas usprogone…“.
Klevete
Protiv Vas je podneta krivična prijava zbog uzurpiranja crkvene imovine na KiM. Spekuliše se o novim krivičnim prijavama zbog poslovanja ERP, a vladika Atanasije javno Vas proziva zbog računa u srpskim i grčkim bankama. Šta je Vaš odgovor na sve to?
– To su najobičnije klevete. Ako ima tako nečeg, neka pruže dokaze.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
