Nije mi poznato da su direktori Uprave za izvršenje krivičnih sankcija ranije odlazili u sobe osuđenika. Međutim, ja odlazim i razgovaram sa gotovo svima. Nailazim na dobar prijem i poštovanje. Ni sa jednim osuđenikom nisam razgovarao a da su mu ruke bile vezane. Pre nekoliko dana sam bio u sobi sa Darkom Šarićem i razgovarao o uslovima u zatvoru, te da li ima nekih pritužbi.
Dan kasnije sam dva sata proveo sa Sretkom Kalinićem, sa kojim je bilo problema zbog ranijeg pokušaja bekstva. On je nakon toga bio pod strožom kontrolom, ali je pre desetak dana premešten u prostoriju koja ima bolje uslove, jer mu se ponašanje popravilo – kaže za Danas Milan Stevović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u prvom razgovoru nakon imenovanja na funkciju.
Kako dodaje, uređenost srpskog zatvorskog sistema hvale čak i u posebnom odeljenju za organizovani kriminal u Zabeli.
– Razgovarao sam i sa Miloradom Ulemekom Legijom, ni on se nije žalio na tretman. Posetio sam ga nakon što su jedne novine objavile da je bio maltretiran, što je bila čista medijska izmišljotina – kaže Stevović.
Ako imamo u vidu ko je sve danas u zatvoru, koliko je teško održati bezbednost?
– Trenutno u zatvorima imamo „dream team“ zatvorenika kakav u istoriji nije zabeležen. Ako gledamo umne i intelektualne sposobnosti tih ljudi, te dela koja su izvršili, može se reći da takav tim nema cela Evropa. Moja želja je da nijedan direktor Uprave to više nikada nema. Jer, ako u zatvoru imamo Legiju, Radeta Markovića, Željka Milovanovića, Sretka Kalinića, Zvezdana Jovanovića, Aleksandra i Miloša Simovića, Jocu Amsterdama, ali i ljude koji su nekada bili na visokim položajima, onda je veliki uspeh njih razdvojiti u zatvorskim ustanovama. Neće biti lako sve isplanirati kada bude izručen i Luka Bojović, jer se zna sa kim od onih koji su u Okružnom zatvoru u Beogradu on nije u dobrim odnosima. Treba im dati hranu, izvesti u šetnju, odvesti na lekarske preglede i pritom voditi računa da se nigde ne sretnu, jer su ti ljudi često u teškoj svađi.
Šta zahtevate od upravnika zatvora i kazneno-popravnih zavoda?
– Od svih upravnika zatvora i zavoda sam još na prvom sastanku nakon stupanja na dužnost tražio da maksimalno zaštite svakog osuđenog. Jer, nikad se ne zna ko tamo može da se nađe. U interesu svakog građanina jeste da u zatvorima postoji čovečno postupanje.
Amnestija je donekle rasteretila srpske zatvore. Ipak, prenaseljenost je i dalje jedan od ključnih problema?
– Ministarstvo pravde je u prethodnom periodu bilo veoma posvećeno rekonstrukcijama, dogradnjama i izgradnji novih kapaciteta. Zbog toga odgovorno tvrdim da su naši zavodsko-zatvorski kapaciteti povećani. Međutim, u javnosti se uvrežilo mišljenje da je kapacitet zatvora za oko 7.500 lica. To nije tačno. Mi smo povećali kapacitet i oni sada iznose oko 9.300 mesta, pa ako se uzme činjenica da sada u zatvorima imamo oko 10.200 lica, to govori da je problem prenaseljenosti u velikoj meri rešen. Po tome zauzimamo visoko mesto ne samo u regionu nego i u Evropi. Primera radi, u Italiji zatvori imaju kapacitet oko 35.000 mesta, a konstantno imaju oko 70.000 zatvorenika.
Koliko lica se godišnje uslovno otpusti?
– Uslovni otpust je jedan od mehanizama za smanjenje prenaseljenosti. Tokom prošle godine je povećan broj lica koji je otpušten na taj način. Primera radi, u 2012. je iz zatvora otpušteno 7.371 lice, a od toga je uslovno otpušteno 600 lica, dok je u 2013. godini otpušteno 6.047 lica, od čega uslovno 1.099 osuđenika.
Da li se uskoro može očekivati izgradnja nekog većeg zatvora?
– Planirana je izgradnja dva zatvora – u Pančevu i Kragujevcu. Oni će povećati smeštajne kapacitete za 900 mesta. Sve u vezi sa dozvolama za izgradnju u Pančevu je obezbeđeno, a takođe je zatvorena i finansijska konstrukcija. Otpočinjanje radova se očekuje početkom 2015. Izgradnja ova dva zatvora koštaće 35 miliona evra, a novac je obezbeđen iz kredita kod Evropske banke.
Centralni zatvor je u jako lošem stanju…
– Okružni zatvor je sramota za Beograd. Ovo je glavni grad i on mora da ima najmoderniji zatvor. U tom zatvoru u toku je kompletna reorganizacija, ali se radi blok po blok, pa će se tako u ovoj godini renovirati još dva bloka. Prošle godine smo uspeli da obnovimo dva bloka zatvora i jedan u Specijalnoj zatvorskoj bolnici.
Često se mogu čuti ocene da zdravstvena nega u zatvorima nije nimalo zadovoljavajuća…
– Mi smo od relevantnih institucija dobili pozitivne ocene. Primera radi, Savet Evrope je, preko projekta Pompidu grupe, imao samo pohvale o veoma dobroj organizaciji zdravstvenih službi u našim zatvorima, kao i stručnjacima u oblasti lečenja. Preporuke koje smo 2011. dobili od Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja ukazale su nam da je potreban veći broj lekara opšte prakse i medicinskog osoblja, kao i da je potrebno renovirati pojedine zdravstvene jedinice. Nažalost, u ovom trenutku, zbog teške finansijske situacije u Srbiji, nismo u mogućnosti da zaposlimo dodatno osoblje, iako su sistematizacijom ta radna mesta predviđena. Sigurno je da nivo zdravstvene zaštite osuđenih i pritvorenih lica nikada neće i ne sme biti ispod nivoa zdravstvene zaštite lica koja su na slobodi.
Zamenik zaštitnika građana zamera što čuvari prisustvuju lekarskim pregledima zatvorenika.
– To nije tačno. Otkako je Evropski komitet za sprečavanje mučenja dao preporuku, nijedno lice lišeno slobode nije pregledano a da je tu bio prisutan neko iz obezbeđenja. Obezbeđenje je prisutno jedino ako to lekar traži jer misli da mu je ugrožena sopstvena bezbednost.
Javna je tajna, a i bilo je slučajeva u javnosti, da su zatvorenici neretko izloženi i torturi. Šta je učinjeno po ovom pitanju?
– Oblici torture i neadekvatnog ponašanja u zatvorima i zavodima su svedeni na minimum. To ipak svugde postoji, jer i oni koji postupaju su od krvi i mesa i oni dele iste zatvorske uslove sa osuđenicima. Kao dodatni mehanizam kontrole uveli smo jednu novinu u radu, pa tako sada sve pritužbe koje stignu na adresu Uprave ili Ministarstva pravde dolaze do mene, kao i do ministra. Nijedna prijava, ni ona anonimna, nije bačena u korpu, već je svaka zavedena i po njoj se postupa.
Da li se nešto preduzima da se suzbije korupcija u zatvorima?
– U Strategiji borbe protiv korupcije, koju je usvojilo Ministarstvo pravde, postoje delovi koji se odnose na zavodno-zatvorski sistem. To ćemo sprovoditi shodno akcionim planovima. Sve to je veliki i težak posao, ali verujem da će korupcija u zatvorima biti suzbijena na svim nivoima: od upravnika zatvora do neposrednog stražara. Inače, u svim pojedinačnim slučajevima korupcije koji su do sada otkriveni se i te kako radi, odnosno oni su procesuirani. Najpre se pokreće disciplinski postupak, a onda sledi i podnošenje krivičnih prijava.
Sledeće godine srpske zatvore obilazi Evropski komitet za sprečavanje mučenja (CPT), da li očekujete bolji izveštaj nego prethodnih godina?
– Ranije posete CPT – 2004, 2007. i 2011. godine – doprinele su da mi polako ujednačavamo postupanje u izvršavanju krivičnih sankcija u srpskim zavodima i zatvorima sa Evropom. Smatram da će zakonodavni okvir koji smo u prethodnom periodu usaglasili sa misijom OEBS-a doprineti da budemo jako dobro ocenjeni.
Osuđenici u pojedinim zatvorima rade na izradi nameštaja, betonske galanterije, posteljine, stolarije, koji se kasnije prodaju na tržištu. Koliku platu mogu da zarade? Da li ti proizvodi imaju prolaz na tržištu?
– Osuđenik može, po zakonu, da zaradi 20 odsto od prosečne zarade u Srbiji. Inače je jako teško naći plasman za proizvodni program koji imamo. Jer, ako je privreda u državi u velikim poteškoćama, zamislite kako je nama da održimo zatvorsku proizvodnju. Na primer, mi ćemo uskoro morati da obustavimo proizvodnju bojlera u zavodu u Nišu, jer nas emajliranje više košta nego sam bojler.
Kako posluje „zatvorska ekonomija“?
– Mi se delom izdržavamo od proizvodnje unutar zavoda i zatvora. Kao budžetska institucija dobijamo od 65 do 70 odsto sredstava za rad, a ostalo zavodi sami obezbeđuju. Da nije toga, mi bismo bili u teškim problemima. Hrana se u velikoj meri obezbeđuje u okviru zavoda i zatvora. U zavodu u Nišu imamo veliku poljoprivrednu proizvodnju, dok Sremska Mitrovica ima 860 hektara obradive zemlje.
Alternativne sankcije su budućnost
Kakva je situacija kada je reč o alternativnim sankcijama?
– Alternativne sankcije su budućnost i na ovaj način će biti eliminisane mnoge stvari koje se danas zameraju zatvorskom sistemu. A to je i jedan od mehanizama rasterećenja zatvora. Ja sam više nego zadovoljan poslovima koje smo, zajedno sa nemačkom organizacijom GIZ, uradili kada je reč o alternativnim sankcijama. Inače, pri svakom višem sudu u Srbiji do kraja godine biće otvorena kancelarija za izvršenje alternativnih sankcija. Na kraju, ovaj vid sankcija je i ušteda za budžet. Napomenuo bih da je kroz rad u javnom interesu u 2013. ušteđeno oko 5,7 miliona dinara.
Sudija za izvršenje
Uskoro se očekuje i usvajanje izmena Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Koje novine on donosi?
– Najvažnije je to što ćemo dobiti još jedan institut kontrole. Reč je o sudiji za izvršenje, tako da će kontrolu izvršenja krivičnih sankcija – sprovođenje svega što se smatra pravima osuđenika – kontrolisati izvršni sud. Sudije za izvršenje će biti organizovane na nivou svih 25 viših sudova širom Srbije i oni će odlučivati o nekim jako bitnim stvarima koje se dešavaju u zatvorima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
