Za Radovana Karadžića konkuriše 17 država

Isti je slučaj, dodaje Golčevski, i sa Ratkom Mladićem, komandantom vojske RS, optuženim pred Haškim tribunalom za genocid i druge ratne zločine. Odluku u kojoj državi, odnosno zatvoru će neki haški osuđenik izdržavati kaznu određuje predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove. Mehanizam je 1. jula 2013. preuzeo odgovornost za nadzor izvršenja svih kazni koje je izrekao MKSJ.

Osobe kojima su za zločine osuđujuću presudu izrekli pred MKSJ ne izdržavaju kazne u pritvorskim jedinicama Ujedinjenih nacija u Hagu, jer ove ustanove nisu zatvori. Kazne se izdržavaju u zemljama članicama UN koje su potpisale sporazume o izvršenju kazni Norveška, Švedska, Finska, Danska, Estonija, Poljska, Austrija, Belgija, Velika Britanija, Francuska, Španija, Portugal, Italija i Nemačka. Države koje su potpisale sporazum s MKSJ-om, a u koje do danas nije prebačen nijedan osuđenik su Albanija, Slovačka, Ukrajina.

Iako nije potpisnica sporazuma o izvršenju kazni, srpski predstavnici već godinama pokušavaju da “nateraju” UN da joj dozvole da njeni građani osuđeni pred Tribunalom izdržavaju kazne u Srbiji. Tako su na sednicama Saveta bezbednosti UN u okviru rasprava vezanih za rad Tribunala više puta iznosili taj zahtev. Na primer, tadašnji premijer Ivica Dačić je 2013. zatražio od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da omogući da srpski državljani, osuđeni pred Haškim tribunalom, služe zatvorske kazne u Srbiji. On je tada, u pismu Ban Ki Munu naveo da je Srbija spremna da osigura potpunu bezbednost lokacija na kojima bi se služile zatvorske kazne.

Diplomatski izvori Danasa tvrde da je “nemoguće” i “nerealno” da srpski državljani osuđeni pred Tribunalom izdržavaju kazne u Srbiji. “Čak i kada bi Srbija potpisala sporazum sa Mehanizmom, to bi bila samo mogućnost, i to samo za niže rangirane osuđenike. Na primer, nikada ne bi dozvolili da Karadžić izdržava kaznu u Srbiji”, ukazuje naš sagovornik.

Inače, kazne koje su izrekli Haški tribunal i Mehanizam, ali i Međunarodni sud za Ruandu za koga važi sve gore navedeno izvršavaju se u skladu sa međunarodnim zatvorskim standardima i važećim zakonima države u kojoj se kazna izvršava, pod nadzorom Mehanizma. Takođe, priznate organizacije, poput Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, redovno vrše inspekciju zatvorskih uslova kako bi se obezbedilo poštovanje međunarodnih standarda.

Postupak izbora države

Postupak za izbor države u kojoj će osuđenik služiti kaznu je sledeći sekretar Mehanizma stupa u kontakt s jednom ili više država kako bi ustanovio da li su spremne da se u njima izdržava kazna. Potom predsedniku Mehanizma podnosi izveštaj u kojem navodi države u kojima se potencijalno može izvršiti kazna i druge relevantne informacije. Predsednik na osnovu tih informacija, ali i drugih koje eventualno zatraži, određuje državu u kojoj će kazna biti izvršena. Sekretar izvršava ovu odluku.