Zdravstveni sistem Srbije je za ponos

– U proceduri izbora za mesto direktora sekretarijata SEEHN, neophodno je izjašnjavanje i konsenzus svih 10 zemalja članica Mreže. Imam satisfakciju da sam objektivnim vrednovanjem predložen na to mesto. Nemam saznanja šta se dalje događa sa konkursom, osim što iz novina čitam detalje sa zapisnika, kao i različita reagovanja o kojima me pitate. Zbog niza uvreda i insinuacija iznetih javno na moj račun, pokrenuo sam proceduru podnošenja tužbe protiv pojedinaca koji me javno vređaju – kaže Milosavljević za Danas. On dodaje da je javni konkurs za radna mesta u Sekretarijatu, po proceduri SZO, raspisan u martu ove godine.

– Konkurisao sam na mesto direktora Sekretarijata, kao i mnogi drugi iz zemalja regiona Jugoistočne Evrope. Bio sam neprijatno iznenađen da pre nekoliko nedelja novinari u Srbiji imaju zapisnik sa sastanka komisije za izbor, i pre nego što će biti doneta odluka na Plenarnom sastanku SEEHN u Skoplju. U tom zapisniku se vidi da sam na konkursu predložen za direktora, posle višemesečne poverljive procedure objektivnog vrednovanja svih prijavljenih kandidata. Odakle zapisnik sa sastanka komisije kod novinara i kod osoba koji sebe zovu Doktori protiv korupcije, meni nije poznato – naglašava.

Nakon što je otišao sa pozicije ministra zdravlja u Vladi Srbije, Milosavljević se posvetio radu u struci. Redovni je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i internista-gastroenterolog u Kliničkom centru Srbije. Održao je niz stručnih predavanja u inostranstvu, a na Evropskom kongresu gastroenterologa u Beču, oktobra 2014. izabran je za predsednika Evropske asocijacije za gastroenterologiju, endoskopiju i nutriciju (EAGEN), za period 2015-2016. Na pitanje kako danas ocenjuje zdravstveni sistem Srbije, konstatuje da je naslednicima u Ministarstvu ostavio „dobar temelj za dalje unapređivanje i uređivanje sistema“.

– Obavljao sam posao ministra zdravlja u pet vlada, u periodu od devet godina – između juna 2002. i januara 2011. sa prekidima, ukupno šest godina i devet meseci. Radio sam savesno i posvećeno. U tom periodu zdravstveni sistem je uređen novim zakonima, sistemskim (zdravstvena zaštita, osiguranje, komore) i sektorskim – neki od tih zakona nisu pre toga ni postojali – transplantacija, transfuzija krvi, vantelesna oplodnja, Crveni krst i niz drugih. Opremane su sve ustanove u skladu sa mogućnostima – posle višegodišnjeg neulaganja u zdravstveni sistem. Vraćeni su nagomilani dugovi srpskog zdravstva zaključno sa 2007. godinom. Javnim i transparentnim konkursom primljeno je 1000 mladih, samo jedne godine. Informatizovan je Fond zdravstvenog osiguranja i sve njegove filijale, kao i svi domovi zdravlja u Srbiji – navodi Milosavljević, dodajući da su u tom periodu popravljene zgrade svih domova zdravlja, i „urađena hitna intervencija“ u 20 bolnica kreditom Evropske investicione banke, koji je, kako kaže, ocenjen kao jedan od najboljih projekata te banke u Srbiji. „Zahvaljujući tome, konkurisali smo i dobili kredit za završetak četiri klinička centra – kredit je ratifikovan u Skupštini Srbije decembra 2008“.

– Plata doktora bila je 2002. godine oko 200 evra, a 2010. – 800 evra. Teško je samo nabrojati šta je sve rađeno i urađeno. Naslednicima je u Ministarstvu zdravlja ostavljen dobar temelj za dalje unapređivanje i uređivanje sistema. Poslednje promene propisa vidim upravo kao podešavanje u skladu sa realnim i konkretnim okolnostima. Kad sam počinjao 2002. mnogo toga je moralo da se radi iz početka. Kad sam odlazio 2011. svaka stvar bila je bar malo poboljšana i pomerena na bolje. Ni jedan deo zdravstvenog sistema nije bio zanemaren ili zaboravljen – smatra Milosavljević.

Zašto sam otišao iz Vlade

Između 2008. i 2010. u Davosu, na Svetskom ekonomskom samitu, Srbija je od 134 zemlje bila na 100. mestu po „indeksu kompetitivnosti“, a zdravstveni sistem je vrednovan 46. mestom. Posle 2011. to mesto je između 60. i 70. Hoću da kažem da je zdravstveni sistem jedna od boljih oblasti koje Srbija ima. Odavno je, kroz kampanje i afere koje su za cilj očigledno imale da dignu prašinu i prikriju druge mnogo ozbiljnije stvari – stvorena, na žalost, drugačija predstava u javnosti. Kao da je posle 2008. bilo zgodno imati korpu za otpatke – i za vladajuću koaliciju, i za vladu, i za moju stranku – za to je počelo da služi zdravstvo – umesto da bude za ponos – što zaslužuje, i onda i sada, i ubuduće. U takvoj atmosferi sam i otišao iz vlade.