Industrijski gigant na kolenima

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Za upravnu zgradu, fabriku nameštaja od preko dve hiljade kvadratnih metara, fabriku bivšeg ŠIK Jelak i neke pomoćne objekte u Tutinu početna cena je 336,6 miliona dinara. Pogon za proizvodnju treseta u Leskovi, nedaleko od Tutina, na javnom nadmetanju 11. septembra, imaće početnu cenu od 10,3 miliona, plac u Čačku procenjen je na nešto više od osam miliona, a za 227,5 miliona dinara potencijalnim kupcima nudi se prodajni salon u Novom Sadu.

Tutinski Dalas osnovala je porodica Hajrović 1990. godine. U kompaniju je uložen kapital stečen u inostranstvu i vrlo brzo je postala lider u proizvodnji tapaciranog nameštaja. Fabrike je imala u Tutinu i Sarajevu, a prodajne objekte u Srbiji, Crnoj Gori i BiH. Vlasnici su ulagali u proširenje proizvodnih kapaciteta, modernizaciju opreme i kvalitet proizvoda. Rezultati su bili evidentni. Samo pre desetak godina „ponos Peštera“, kako su zvali ovu fabriku, nameštaj je izvozila na tržišta Francuske, Amerike, Slovenije, Libije, Makedonije i BiH.

Fabrika nameštaja Dalas je kupila ŠIK Jelak, giganta drvne industrije i tu otvorila četiri pogona – za proizvodnju sunđera (oprema kupljena u Nemačkoj i Engleskoj), za proizvodnju masivnog nameštaja od punog drveta (oprema iz Italije), za finalnu preradu drveta i za proizvodnju treseta u Leskovi.

Posle brojnih poslovnih uspeha i priznanja, informacija da je ova kompanija otišla u stečaj „zbog nemogućnosti da izmiruje pristigle obaveze“ za mnoge je bila iznenađenje. Na kraju 2013. godine, prema podacima Agencije za privredne registre, preduzeće je bilo u minusu za 41 milion dinara, a godinu dana ranije gubitak je iznosio 227 miliona dinara.

I treset je šansa

Posebno je interesantan Dalasov lokalitet gde se nalazi treset, koji se smatra značajnim resursom. Stručnjaci su ocenili da je ovo humusno zemljište kvalitetno, jer je 90 odsto organskog sastava i rezerve su mu procenjene na stotinu godina. Nezamenljiv je u tehnologiji zasnivanja i uzgoja borovnica, visokokvalitetnih travnjaka, proizvodnji sadnica i uzgoju četinara i drugih biljnih vrsta kojima je za razvoj neophodna niska kiselost podloge.