Foto: Zoran Mrđa/FoNetNakon što je direktor Sekretarijata Energetske zajednice, Janez Kopač, najavio mogućnost da to telo predloži sankcije za Srbiju jer nije sprovedeno restrukturiranje Srbijagasa, odnosno razdvojene delatnosti transporta i prodaje, u nadležnom Ministarstvu energetike i u samoj kompaniji, ne veruju da će doći do toga. Iako je Kopač na sastanku u Ministarstvu pre dva dana izrekao ovo upozorenje, jer sumnja da će u novom roku, do 1. jula, uspeti razdvajanje Srbijagasa u dve celine, tim pre što je ocenio da je taj posao bio od početka blokiran u samoj kompaniji, ministar Aleksandar Antić, priznajući da ima značajnog kašnjenja u postupku restrukturiranja, ipak veruje da će posao biti završen.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { } Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, juče je, međutim, negirao da postoji kašnjenje i tvrdi da Srbijagas nije najveći problem Energetske zajednice.
– Ako nekome smeta što Srbijagas prodaje ruski gas, mi trenutno nemamo drugi izvor, jer ne postoje diversifikacije. Tržište je po zakonu Srbije potpuno liberalizovano i dosad se niko ozbiljan nije javio. Jednostavno, ne vidim načina da nas bilo ko može optužiti za bilo šta – od toga da se beži od restrukturiranja ili do toga da neko drži monopol. Tržište je otvoreno za sve – rekao je on u izjavi za Radio Beograd. Dodao je i da su dva preduzeća koja će preuzeti različite delatnosti kompanije već osnovana, ali da zbog ciklusa u trgovini gasom ona nisu mogla da sprovedu razdvajanje i zbog toga je rok pomeren na početak jula.
Prema tvrdnji Bajatovića, na snazi je prelazno rešenje dogovoreno sa Evropskom komisijom i Energetskom zajednicom, a omogućava realizaciju Drugog i veliki deo Trećeg energetskog paketa. „Drugi energetski paket podrazumeva osnivanje regulatora, koji bi bili neutralni i sami obračunavali tarifu za slanje struje ili gasa“, objasnio je on.
Inače, ukoliko bi Energetska zajednica odlučila da uvede sankciji Srbiji, one bi mogle da budu simbolične – kao zabrana glasanja na sastancima i uskraćivanje nadoknada troškova za dolazak na sastanke, što je iznos od 30.000 do 40.000 evra godišnje. Mogu da budu i ozbiljnije, i da se zemlji uskrate sredstva iz IPA fondova za oblast energetike, a direktor Sekretarijata EZ je sigurna i da „pored Srbijagasa, postoji više otvorenih pitanja koja sprečavaju otvaranje pregovaračkog poglavlja koje se odnosi na oblast energetike“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
