Banke nisu obaveštene da su im klijenti izašli iz krize

Nema vrdanja. Odluka Narodne banke je 20 odsto učešća“, kaže za Danas Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije u razgovoru u kojem tvrdi i da Srbija nije izašla iz krize, uprkos tome što pojedini političari to uporno ponavljaju.

* Dakle, građani će ubuduće sigurno morati da daju 20 odsto učešća?

– Naravno, u protivnom krše odluku Narodne banke. Ovo što Vlada predlaže, to je preporuka, koja nije obavezujuća za banke, bez obzira šta banke mislile o njoj. Za banke je merodavna samo odluka NBS. Dakle, banke će to primenjivati, a to znači da će verovatno biti mnogo onih koji će teže dolaziti do učešća od 20 procenata. Može se sa velikim stepenom izvesnosti pretpostaviti da će to uticati da se smanji tražnja za stambenim kreditima. To će imati dalje posledice na prodaju stanova, stanogradnju i slično. Naravno, logično je postaviti pitanje, ako pada tražnja, kako ne padaju i cene nekretnina. Ovo su cene na evropskom nivou. U njih je ugrađena sva moguća neracionalnost i javašluk tog sektora.

* Ako država pristane na predlog guvernera da svoje potraživanje od građana po osnovu subvencije za stambeni kredit obezbedi hipotekom nižeg, a ne prvog reda kao do sada ili da ga uopšte ne obezbedi, da li će banke tada moći da odobravaju stambene kredite sa 10 odsto učešća, kao što je to rekao guverner?

– Banke su dužne da poštuju odluku o klasifikaciji, a ona kaže da od 1. jula građani moraju da daju učešće od 20 odsto.

* A tumačenje guvernera da građani daju 10 odsto, država još 15, pa je to ukupno 25 procenata?

– Nigde to ne piše. Banke gledaju samo ono što piše. Ne mogu banke na osnovu usmenih razgovora i obećanja da posluju. Mislim da bi to onda potpuno obesmislilo bankarski posao. To bi tek sve odvelo u haos.

* Da li ste sa guvernerom razgovarali o ovim merama NBS pre ili pošto ih je centralna banka donela?

– Ne, nismo o tome pričali. Ne znam kakav bi bio ishod razgovora, ali znam šta bismo mi kao predstavnici banaka sugerisali. Međutim, nismo imali priliku da o tome pričamo, tako da ni na koji način nismo imali uticaja na ovu odluku.

* Banke nisu zadovoljne novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga?

– Mnogo toga u zakonu je za pohvalu, ali nekim rešenjima nismo zadovoljni. Recimo rešenje po kojem klijent posle čitave procedure može da odustane od ugovora 15 dana po njegovom potpisivanju. U takvom slučaju se postavlja pitanje, kakav je uopšte smisao ugovora. Procedura je takva da je banka u obavezi da klijentu u pisanoj formi unapred dostavi sve bitne elemente kredita. Klijent to dobije u pisanoj formi i ode sa time kući, ode do druge banke, razmisli, porazgovara sa prijateljima, komšijama, advokatima i ako zaključi da mu to odgovara onda dođe u banku i zaključi ugovor. I kada klijent potpiše ugovor i banka mu da novac, on može posle 15 dana da dođe i kaže, ja sam se predomislio. Zamislite drugačiju situaciju, da ste prodali stan, potpisali ugovor, dobili novac i posle 15 dana druga strana, dođe i kaže da se predomislila i traži da joj vratite novac.

Drugo loše rešenje je da ukradenu platnu karticu morate da prijavite u roku od 45 dana, a da je onda vaša obaveza da platite samo do 15.000 dinara. Objasnite tu logiku da 45 dana ne primetite da vam je ukradena kartica.

Ipak, naš ključni prigovor je retroaktivno važenje zakona. To ne poznaje ni naš Ustav ni naše zakonodavstvo. A i direktiva Evropske unije iz koje je ovaj zakon preuzet, kaže da se ova direktiva ne primenjuje na kredite koji su već odobreni u momentu kada lokalno zakonodavstvo primeni direktivu.

Međutim, naš ključni problem je to što je plata 350 evra, a sa njom je svaki kredit skup.

* Ali izašli smo iz kr