Da li je kreditni rejting Srbije realan?

Prema finansijskom prilivu, međutim, Srbija bi mogla da ima i viši kreditni rejting, kaže zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, ali taj priliv se zasniva „na nekoj vrsti apstraktne garancije kreditne sposobnosti kojoj Srbiji daje sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom“. Tako da je, kaže Kovačević, trenutni kreditni rejting Srbije „u dobroj korelaciji sa njenim stvarnim položajem“ i teškim strukturnim problemima koje, kao i ostale zemlje u tranziciji ima. Od država suseda Srbije kreditni rejting BBB ima samo Bugarska (agencija Standard end Purs). Sve ostale su na nižem rejting nivou od Bugarske.

Kad je o finansijskom prilivu u Srbiju reč, neto priliv direktnih stranih investicija tokom prvih pet meseci ove godine iznosio je 475,7 miliona evra i mada je veći nego što je bio tokom istog perioda prošle godine (393,6 miliona evra) nije jasno, kaže Kovačević, na osnovu čega zvaničnici Vlade Srbije očekuju finansijski priliv od 2 do 2,5 milijarde evra do kraja 2011. „Kad se izuzmu poslovne banke i država, sektor preduzeća je ove godine više kredita po dugoročnim obavezama vratio nego što je koristio pa je neto odliv 327 miliona evra“, kaže Kovačević i dodaje da je taj neto odliv bio ravan prošlogodišnjem ali su banke preduzećima odobrile oko 700 miliona evra za refinansiranje prispelih kredita.

Kovačević ne veruje da kreditni rejting, koji za ovako malu zemlju kao što je Srbija daju rejting agencije povratno utiče na njen finansijski položaj, dakle da ga dodatno može pogoršati mimo njenih za rejting ključnih stvarnih performansi. Mila Korugić sumnja da moćne agencije imaju takvu moć i kad su u pitanju velike zemlje. Jer, i mišljenje rejting agencije je samo jedno mišljenje, bez koga nijedna hartija od vrednosti ne može izaći na svetsko finansijsko tržište, ali da li će tamo biti i kupljena zavisi pre svega od motiva investitora.

U tom kontekstu bi, smatraju Danasovi sagovornici, trebalo posmatrati i nezadovoljstvo Evrope ulogom rejting agencija u aktuelnoj evropskoj dužničkoj krizi, a naročito s obzirom na činjenicu da se sve tri ključne rejting agencije nalaze u Sjedinjenim Američkim Državama. Što je, kaže Mila Korugić, na neki način i normalno s obzirom da se američki kapitalizam zasniva na kreditiranju firmi preko berze, a evropski prevashodno na zaduživanju kod banaka. Evropa je poslednjih teških dužničkih meseci, a na čelu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, više puta javno elaborirala tezu o formiranju jedne moćne evropske rejting agencije, koja bi stručno, pravedno i fer ocenjivala kreditnu sposobnost evropskih država, gradova i firmi. U tome su evropske institucije podržali i šefovi mnogih velikih evropskih firmi, recimo Simensa, u uverenju da američke agencije u svom poslu pre svega vode računa o američkim interesima, a evropske zapostavljaju. I pored toga što rejting agencije u svom poslu uglavnom koriste egzaktne podatke, javne, ali i poverljive, one u svoju krajnju ocenu uključuju i procene rezultata koje će dati pojedine mere vlada, recimo mere štednje, a što je jedna sasvim subjektivna operacija. Evropa, čija centralna banka je takođe uspostavila ocenu svoga rejtinga kod istih onih američkih agencija, čak se nosi i mišlju da zabrani rejtingovanje država iza kojih stoji EU garancija.

Sagovornici Danasa ipak podsećaju da su tri najveće rejting agencije u svetu (Mudis, Standard end purs i Fič) gadno omanule pred izbijanje aktuelne svetske ekonomske krize i mada su neki od Danasovih sagovornika očekivali da „neka od njih bude skraćena za glavu, poput svojevremeno oditorske kuće Anderson, koja je likvidirana posle skandala sa američkom firmom Enron“, to se nije desilo. „Izgleda da su ovi moćniji od oditora, nije likvidiran niko“, kaže Mila Korugić. Zanimljivo je da su na početku njihovog rada rejting agencije finansirali ulagači, dakle kupci hartija od vrednosti, danas ih finansiraju države, gradovi i firme koje nameravaju da se zaduže, pa je pitanje konflikta interesa u radu rejting agencija permanentno aktuelno, a tokom aktuelne ekonomske krize i zaoštreno.

I najzad, svoju rejting agenciju je formirala Kina, zemlja u velikom usponu i veliki kreditor Amerike. Dagong Global Credit Rating, kako se zove, neki dan je proslavila godinu dana postojanja. Na početku rada ta je agencija dala kreditni rejting za 50 država i regiona, danas ih je na spisku njenih klijenata 67. Šef te agencije Guan Jianzong očito ima dug jezik, a sama agencija na čijem je čelu veliku hrabrost. Naime, u toku jednogodišnjeg postojanja ta je agencije dvema državama poboljšala kreditni rejting, dok je kreditni rejting pet država snižen. Vest je da su među ovih pet, kojima je rejting snižen, i Sjedinjene Američke Države. Kinezi su američki krediti rejting snizili za dve ocene naniže na A+. Gore je prošla samo Grčka čiji je rejting snižen za dve ocene naniže. Mada su za razliku od američkih kreditnih agencija, koje su SAD samo pretile snižavanjem rejtinga, otišli i korak dalje i osmelili se da taj rejting javno i snize, Kinezi se nisu usudili da prestanu da kupuju američke državne obveznice. A više od svake ocene o moći jedne države govore njeni poverioci. Kinezi u svom portfelju drže američke obveznice u vrednosti od 1159,8 milijardi dolara. Amerika se na svetskom finansijskom tržištu i sad zadužuje po kamati od samo 3 odsto.

Ko je A kod Kineza

Od 67 država i provincija kojima je kreditni rejting dala kineska rejting agencija, 34 države imaju ocenu od AAA do A-. Najvišu ocenu, AAA, imaju Norveška, Danska, Švajcarska, Singapur, Australija, Novi Zeland, Luksemburg, Hongkong, Švedska i Finska. Najgore su ocenjene Ekvador, Madagaskar, Grčka (sve tri ocenom CCC) , a najgori među najgorima je Sudan C. Srbija nije na listi država čiju su sposobnost da se zadužuju na svetskom finansijskom tržištu ocenjivali Kinezi. Od naših suseda na tom spisku su samo Mađarska (BBB, izgledi negativni) i Rumunija (BB+ i BB, izgledi negativni). SAD su pre godinu dana kod Kineza, svojih najvećih poverilaca, imali ocenu AA izgledi negativni, a danas imaju A+ izgledi takođe negativni. Same sebe Kinezi su sebe ocenili sa AA+.