Dinkić je bio naš ključni sagovornik

 Ako Vlada odluči da poštuje sopstveni zakon o fiskalnoj odgovornosti, ne bi trebalo da bude većih problema u javnim finansijama – glavne su poruke Alberta Jegera, šefa misije Međunarodnog monetarnog fonda, date u intervjuu za Danas, u kojem je pitanje odlaska ministra ekonomije Mlađana Dinkića iz Vlade ocenio kao sada samo istorijsku stvar, istovremeno naglasivši da je on „svoje stavove uvek dobro branio“.

Šta je još ostalo da se uradi?

– Ostaje mnogo toga da se uradi. Potrebne su strukturne reforme u javnom sektoru, koje su delom odložene. To je politički bolno, ali i neizbežno. Treba smanjiti javnu potrošnju na trajnoj osnovi i restrukturirati javna preduzeća, u čemu nije mnogo urađeno u prethodne dve i po godine. Potrebno je poboljšati i poslovnu klimu.

Koliko smo sada spremni za te reforme?

– To je pitanje da li je čaša pola puna ili pola prazna. Stigli ste na pola reke i sada treba da odlučite da li da idete napred ili da se vratite nazad. Sindikati su nam rekli da smatraju da je nedostak reformi kriv za male plate i nije im se dopalo to što se negde zapošljavaju novi ljudi, a drugi otpuštaju i što se novac neracionalno troši. To znači da je naša relativno striktna fiskalna politika otkrila da postoji potreba za racionalizacijom potrošnje, što se možda nije videlo do sada, tako da se sad više priča o javnim nabavkama i o javnim preduzećima, što je dobro.

Jedan od sindikalnih argumenata je bio da novca za plate zapravo ima i da bi mogao da se nađe tako što bi država bolje upravljala javnim nabavkama i ne bi trošila novac neracionalno i na sumnjive načine.

– To nije dobar način da se stvari posmatraju. Postoji apsolutni nivo potrošnje na plate, prema kojem mogu da se porede države. Mi smo uradili tu analizu i izdvajanja za plate u Srbiji nisu mala u odnosu na region. Možda postoje problemi kod javnih nabavki i na drugim mestima, ali to nije snažan argument za to da postoji dovoljno novca za podizanje plata.

Kažete da će biti dobro ako se fiskalna pravila budu poštovala. Koliki je rizik da se ona ne ispoštuju?

– Nema sumnje da je ovo predizborna godina koja će predstavljati neku vrstu stres testa za poštovanje pravila fiskalne odgovornosti. Taj zakon bi trebalo da bude štit protiv takvog okruženja. Hitno pitanje je pritisak na povećanje plata u javnom sektoru koji Vlada trpi. Sada imamo generalni dogovor da ako prihodi budu veći od planiranih, onda može da se odobri jednokratna ograničena isplata novca za plate i penzije, ali ona mora da ostane u okviru pravila o fiskalnoj odgovornosti. Sada je na vladi da odluči da li će poštovati svoje zakone ili ne.

Ima li mogućnosti za veće prihode i koliko?

– Za sada se još ne zna. Nikada ne znate u kom smeru će ići odstupanja od plana, moguće je i da prihodi budu manji. Hajde da sačekamo par meseci da vidimo kako će se stvari razvijati.

Ne zna se kakav je tačno dogovor napravljen sa sindikatom policije. Da li bi rast njihovih zarada mogao da ugrozi realizaciju sporazuma?

– Nemamo konkretne informacije o tom dogovoru, ali on mora da se uklopi u fiskalna pravila. Imamo okvir o tome kako bi taj pritisak trebalo da bude rešen. Sada ćemo videti da li će vlada ispoštovati taj dogovor. Voleli bismo da vidimo kakav je sporazum napravljen sa sindikatom policije.

Da li ste zabrinuti zbog toga što dogovor postoji, ali je Vlada odlučila da vas ne obavesti o njegovim detaljima?

– Mi smo do sada dobili okvirni sporazum u kojem nisu bile sadržane nikakve konkretne cifre, tako da na osnovu toga ne možemo da procenimo koliki će tačno biti trošak tog dogovora. Ali, mi smo tražili te informacije i mislim da ćemo ih dobiti čim Ministarstvo finansija bude imalo priliku da ih vidi.

Da li ste se dogovorili oko toga da se sklopi novi aranžman i kakav?

– Za sada još uvek čekamo konačnu zvaničnu poziciju dogovorenu unutar vlade. U slučaju da vlada želi da to bude aranžman iz predostrožnosti, takav aranžman ne predviđa povlačenja raspoloživih sredstava, osim ako se za time zaista ne ukaže potreba, tako da je to neka vrsta osiguranja. Ako nešto krene nagore, uvek možete da povučete sredstva. Što se tiče dužine, jedna od mogućih opcija je da to bude aranžman na dve godine, kako bi pokrio period do kraja mandata ove vlade i prvi deo mandata naredne.

Da li su se u Vladi složili s time?

– Oni nisu rekli ništa konkretno u vezi sa dužinom. Ali, sve što smo čuli od njih je konzistentno sa dvogodišnjim aranžmanom.

Da li to znači da je bilo i suprotnih stavova?

– Očigledno je da na drugoj strani imate ljude različitih stavova, koji su deo iste koalicione vlade. Neki možda imaju drugačije poglede, ali oni moraju da pronađu konsenzus i da odluče da li je novi aranžman koristan alat za njih ili ne.

Tokom vašeg boravka u Vladi došlo je do krupne promene odlaskom ministra ekonomije Mlađana Dinkića. Koliko je to poremetilo pregovore i da li će imati pozitivan ili negativan uticaj na makroekonomsku stabilnost, s obzirom na to da su se njegovi stavovi često razlikovali od vaših, naročito po pitanju rasta zarada i subvencija?

– To je sada više istorijsko pitanje. Dinkić je bio ključni sagovornik za nas. On je bio veoma aktivan u programu, ima čvrste stavove o ekonomskim pitanjima i uvek je bio veoma dobar u zastupanju svojih stavova. Mislim da je on snažno podržavao fiskalnu odgovornost. Imali smo malo neslaganje oko određivanja samog cilja fiskalnog deficita. On je imao drugačije poglede. Oni su nekad bili prilično dobri, a nekad se nismo slagali. Sada su tu novi ljudi i trudićemo se da budemo konstruktivni.

MMF ima drugačije podatke o visini javnog duga od Vlade. Vi smatrate da je dug već dostigao 45 odsto BDP-a, što je gornja granica dozvoljena fiskalnim pravilima, dok Vlada smatra da je dug manji?

– Mi koristimo drugačiji koncept od Vlade pa smo došli do toga da je dug bio 44 odsto BDP na kraju 2010, a Vlada da je 41 odsto. Jedna od bitnih stvari na koje treba obratiti pažnju je to da je pad dinara bio jedan od ključnih faktora koji su doprineli rastu duga, pošto je najveći deo obaveza izražen u devizama. Sada smo blizu tog praga od 45 odsto. Ali, ako se Vlada bude držala fiskalnih pravila od sada pa nadalje, rizik od probijanja te granice je veoma nizak.

Inflacija može da se spusti

– Visina inflacije je bila zaista neprijatno iznenađenje i sigurno je da je zakomplikovalo situaciju. Ali, Narodna banka je bila odgovarajuće aktivna. Gledamo unapred i cilj nam je da spustimo inflaciju do naredne godine. S obzirom na mere koje se preduzimaju, mislim da je moguće da se taj cilj ispuni, pod pretpostavkom da ne bude novih šokova.