Poslednjih meseci svedoci smo reke izbeglica koje tragaju za stabilnim okruženjem za svoje porodice. Oni ne streme istoku ili jugu, na svom putu se ne zaustavljaju u Srbiji, već hrle ka Nemačkoj i severozapadnoj Evropi. Zašto baš tamo? Svi mi, obični ljudi, znamo odgovor; mi, za razliku od političara, nemamo dilemu. Oni su u potrazi za „normalnom“ državom, zemljom u kojoj vladaju demokratski principi i principi tržišne ekonomije, i u kojoj institucije obezbeđuju vladavinu prava; zemljom sa niskim nivoom korupcije, gde nivo javnih usluga odgovara onome što se za njih izdvaja, gde postoje dobri uslovi za biznis, visoke zarade i stabilni prilivi u državnu kasu koji svim građanima osiguravaju dobar sistem obrazovanja i zdravstvene zaštite.
Oni su u potrazi za društvom sa jasnim i fer pravilima koje ljudi poštuju, ne samo iz straha, već zato što su suštinski saglasni sa njima. Oni traže etička društva. Pitanje za naše reformatore glasi: „Kako Srbija to može postati?“
NALED je predlagao razne reforme, od onih jednostavnijih koje se tiču smanjenja poreza i ukidanja suvišnih procedura, do borbe protiv korupcije kroz efikasniji sistem inspekcija. Neke od reformi su sprovedene. Jedan od najvećih uspeha je novi elektronski portal za izdavanje građevinskih dozvola koji, ako se pravilno koristi, može da stane na put glavnoj prepreci za pošteno poslovanje – korupciji. Ovo je dobar primer kako efikasnost i borba protiv korupcije idu ruku pod ruku. Zaustaviti korupciju znači stvoriti uslove za efikasne reforme, ali često smo svedoci da beskrupulozni pojedinci, i pored formalnih prepreka koje treba da spreče korupciju, uvek nađu način da ih zaobiđu. Jasno je da same zakonske prepreke nisu dovoljne.
Ono što je potrebno je promena etike. Svaki konsultant koji se bavi upravljanjem promenama reći će vam da se korporaciona kultura ne menja isključivo promenom procedura. U državi, kao i u korporaciji, korupcija će se nastaviti sve dok se ona doživljava kao neminovnost. Kako se ovo može promeniti?
Prvi uslov za uspešnu promenu organizacione kulture je apsolutna i očigledna posvećenost rukovodstva. Početkom devetnaestog veka u Danskoj je cvetala korupcija, sve dok kralj nije zauzeo jasan stav. Odredio je doživotne kazne za pronevere, čak i za svoje bliske prijatelje, i obavestio javnost o preduzetim koracima. Korupcija je zaustavljena i nikada se nije ponovo pojavila, jer je njegov etički stav ostao ugrađen u nacionalnu kulturu. Tek kada zvaničnici tog nivoa pokažu takav stepen odlučnosti i jasno pokažu da se ne radi o licemerju, desiće se promene. Do tada neće.
Naravno, moraju postojati jasni zakoni i politike, ali, da bi imali efekat, moraju se sprovoditi kontinuirano i uvek naočigled javnosti. Javna svest je ono što tako često nedostaje – odlučnost kraljeva mora da se potpomogne jakim kampanjama za podizanje svesti.
Pod ovim uslovima, proces etičkih promene će potrajati možda deceniju ili dve. Organizacije civilnog društva će u ovom procesu igrati ključnu ulogu u podizanju svesti javnosti u njima specifičnim sferama rada. Slobodna štampa, naravno, ima centralnu poziciju, posebno ako svoju energiju pre ulaže na istraživačko novinarstvo, a manje na citiranje.
Kao jedinstvena OCD koja okuplja i javni i privatni sektor, NALED ima posebnu ulogu kao forum za međusektorsku diskusiju i predloge.
Međutim, osnovni uslovi moraju da postoje. Onda ćemo možda videti neke od tih izbeglica kako se zaustavljaju na svom putu. To bi nam bio pravi pokazatelj uspeha: Srbija, kao mesto koje ljudi biraju za život.
Autor je predsednik Etičkog komiteta NALED-a i menadžer kompanije Halifaks konstalting
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
