Zelena radna mesta, bolji kvalitet vazduha: Koliko će nova vlada Srbije da se bavi zaštitom životne sredine?

„Ulaganjem u zaštitu životne sredine, zelene tehnologije i zelena radna mesta stvaramo otpornije društvo, osnažujemo lokalne zajednice, revitalizovaćemo ruralna područja i smanjujemo društvenu nejednakost“, rekao je Vučević izlažući ekspoze u Skupštini Srbije.

Kako je istakao, važan deo buduće strategije zaštite životne sredine biće poboljšanje kvaliteta vazduha i unapređenja sistema upravljanja otpadnim vodama, u skladu sa standardima EU.

„Radimo na tome da do 2027. godine izgradimo 1.108 kilometara kanalizacionih mreža i 32 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Cilj je da do 2027. godine imamo prve 35 jedinica lokalne samouprave koje će imati kompletno rešen problem otpadnih komunalnih voda, tako što će svaka od njih imati izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i pokriveno sa kanalizacionom mrežom preko 80 odsto teritorije“, rekao je Vučević.

Naveo je da je predviđen regionalni pristup upravljanju otpadom, tako što će biti izgrađeni moderni regionalni centri u okviru kojih će biti nove ili proširene postojeće sanitarne deponije u skladu sa najvišim ekološkim standardima.

Najavio je izgradnju reciklažnog dvorišta kako bi građani mogli da ostave aparate, kabasti materijal i sve što nastaje u domaćinstvima, kao i kompostana da bi se od organskog otpada dobio visoko kvalitetni humus.

Po rečima Vučevića, radiće se na uspostavljanju odvojenog sakupljanja otpada u svim lokalnim samoupravama kako bi se reciklažni, ambalažni i komunalni otpad odvojeno sakupljao i dalje usmeravao u reciklažnu industriju.

Govoreći o planiranim ulaganjima u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, on je istakao da će tokom ove godine biti pokrenuto 40 projekata u vrednosti od 70 miliona evra, i to u najzagađenijim gradovima.

Planirano je, kako je rekao, da do kraja 2026. bude ugašeno 200 kotlova u javnim objektima.

„Mesta sa više od 100.000 stanovnika imaće najmanje jednu automatsku stanicu koja će pratiti sve najznačajnije zagađujuće materije i omogućiti stanovništvu da u svakom momentu bude informisano o trenutku stanja kvaliteta vazduha“, rekao je Vučević.

On je dodao da će se još više raditi na pošumljavanju i ozelenjavanju Srbije, kako bi u naredne četiri godine bilo pošumljeno dodatnih 1.000 hektara zemljišta.

„U oblasti energetike, koja je razvojna šansa Srbije, planirani su veliki projekti u narednom periodu“, rekao je mandatar.

Predviđena je, kako je naveo, izgradnja još najmanje dva gasna interkonektora – sa Severom Makedonijom, i Rumunijom.

„Kapacitete gasnog skladišta u Banatskom dvoru biće prošireno na 750 miliona kubnih metara, a razmatramo proširenje na dodatno ležište Čestereg, čime bi ukupan kapacitet bio do 1,5 milijardi kubika gasa“, rekao je Vučević.

Najavio je će Termoelektrana Kostolac B3 uskoro biti puštena u rad, prva elektrana izgrađena posle skoro 35 godina.

Podsetio je da je ove godine realizovan jedan od najvećih ekoloških projekata u termoelektranama u Evropi – izgradnja postrojenja za odsumporavanje u TENT A, a sledeće godine planiran je završetak takvog projekta u TENT B, što znači da građani u Obrenovcu, okolnim mestima i Beogradu neće imati problema sa kvalitetom vazduha.

„Cena električne energije u Srbiji ostaje među najnižim u Evrop“, rekao je Vučević.

Istakao je rezerve ruda, bakra, olova, cinka sa zlatom i srebrom kao pratiocima, omogućavaju višedecenijsku eksploataciju i značajno podizanje postojećih kapaciteta primenom savremenih tehnika i tehnologija.