Godišnji gubitak pola milijarde evra

 Uz tradicionalno neobaziranje na potrošnju struje ili tople vode, glavni problem je nedostatak novca za ugradnju bolje izolacije, stolarije i sistema za grejanje, što se u uređenijim državama rešava povoljnim kreditima za unapređenje energetske efikasnosti. Srbija je pre par godina u bar dva navrata sprovela sličan projekat subvencionisanja kamate na kredite za poboljšanje energetske efikasnosti stanova, ali je interesovanje građana bilo toliko veliko da je sav iznos predviđen za subvencije potrošen za samo nekoliko dana. Kako saznajemo, Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine i ove godine će dati subvencije, ali je opet predviđen prilično mali iznos od 220 miliona dinara ili oko dva miliona evra.

Kredite za energetsku efikasnost sa subvencijom države davaće banke sa kojima Ministarstvo sklopi ugovor, tako da za građane procedura neće biti ništa komplikovanija nego prilikom uzimanja bilo kog drugog kredita. Međutim, ako je suditi po ranijim iskustvima, problem će biti da se zahtev podnese dovoljno brzo, pre nego što svi ostali zatraže kredit i predviđenih 220 miliona bude potrošeno. Upravo zbog toga, vakuum nastao nedovoljnim angažmanom države popunjavaju banke svojim namenskim kreditima. Pojedine banke, poput Čačanske, kredite daju po izuzetno povoljnim uslovima, ali većina i dalje obračunava dvocifrene kamatne stope na zajmove za energetsku efikasnost, mada su ti uslovi i dalje povoljniji u odnosu na standardne potrošačke ili gotovinske kredite. Dobri uslovi mogu se dobiti ako se uzima zajam iz kreditnih linija u čijem finansiranju učestvuju međunarodne institucije.

Kako kažu u Unikredit banci, u poslednje vreme primećen je značajan rast interesovanja za projekte energetske efikasnosti.

– Na veću tražnju u najvećoj meri utiču povoljniji izvori finansiranja i razni oblici grantova koje obezbeđuju EBRD i KfW, ali i unapređena svest o tome da energenti poskupljuju i da je neophodno njihovo efikasnije korišćenje kako bi se smanjili troškovi. Projekti se razlikuju po veličini, vrednost im se kreće od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona evra. Investicije se uglavnom odnose na ulaganje u opremu koja efikasnije koristi energiju i na alternativna rešenja za grejanje, kao što je recimo iz biomase. Kada je u pitanju energetska efikasnost, naša banka je do sada finansirala više od deset projekata – navode u Unikreditu.

Koliko je interesovanje za unapređenje sistema pokazuje i podatak s početka ove godine kada je država raspisala konkurs za dobijanje sredstava iz nedavno osnovanog Fonda za unapređenje energetske efikasnosti za lokalne samouprave. Raspoloživih 180 miliona dinara bilo je dovoljno za projekte 20 lokalnih samouprava, a na konkurs se prijavilo njih 89.

Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti počeo je sa radom u januaru u cilju povećanja energetske efikasnosti i racionalnijeg korišćenja električne energije u Srbiji. Tada je najavljeno da će prvi novac iz portfelja Fonda „teškog“ oko 300 miliona dinara zainteresovanim korisnicima biti na raspolaganju već od aprila ili maja.

– Domaćinstva će moći da koriste taj novac za zamenu prozora i vrata, ugradnju termoizolacija i ostalih poslova usmerenih ka povećanju energetske efikasnosti. Zainteresovani korisnici neće morati da donose mnogo dokaza i papira kako bi došli do tih sredstava. Ministarstvo energetike je do kraja februara raspisalo javni poziv za banke koje su zainteresovane da učestvuju u tim projektima, a one bi potom trebalo da raspišu svoj javni poziv za fizička lica. Svi koji žele da dođu do kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom za projekte energetske efikasnosti, moraće da popune obrazac u kome će navesti koliko planiraju da uštede energije, a moraće da prilože i dokaz o vlasništvu navedene imovine.

Resorno ministarstvo će potom napraviti listu projekata koje će birati određena komisija, a posle toga će se sklapati ugovori sa bankama i korisnici će moći da dobiju novac za projekte energetske efikasnosti. Ministarka energetike Zorana Mihajlović je svojevremeno izjavila da očekuje da će banke biti zainteresovane za taj posao, jer je dugoročan pa će i kamatne stope biti niže. Novac iz budžetskog fonda za energetsku efikasnost moći će da koriste fizička lica, domaćinstva, kućni saveti i lokalne samouprave. Oko 60 odsto novca iz tog fonda namenjeno je domaćinstvima, a 40 odsto ostalim institucijama. Devastirane lokalne samouprave moći će da koriste 100 odsto tih sredstava za neki od projekata energetske efikasnosti, dok će ostale opštine moći da dobiju do 70 odsto tih sredstava, a ostatak će morati da obezbede iz svojih budžeta.

Ministarstvo energetike je tražilo da taj budžet raspolaže sa milijardu dinara, ali je zbog restriktivnog republičkog budžeta taj iznos mnogo manji, ali se očekuju da kad fond zaživi, i donacije od banaka i međunarodnih institucija. Očekuje se da će 2015. godine, kao i u svim drugim državama taj posao u Srbiji biti razgranat i da će se uključiti još više banaka, jer je sada država garant da je u našoj zemlji prioritet racionalno i efikasno trošenje energije. Zahvaljujući Budžetskom fondu za unapređenje energetske efikasnosti, u naredne dve godine za tri odsto biće povećana energetska efikasnost u Srbiji.

Opcije za finansiranje energetske efikasnosti

Prokredit banka

Krediti za uštedu energije za izolaciju, stolariju, efikasno grejanje. Od 500 do 50.000 evra. Do 84 meseca za dinarske i do 360 meseci za kredite u evrima. Kamata od 7,7 odsto za kredite u evrima i od 13,63 za dinarske kredite. Banka firmama nudi i kredite za unapređenje energetske efikasnosti u saradnji sa KfW-om za nabavku razne opreme i sistema. Od 5.000 do 1.000.000 evra. Do 60 meseci otplate. Kamata 8,35 odsto. U saradnji sa EU firmama se nudi i kredit od minimalno 300.000 evra, sa grejs periodom od jedne godine, rokom otplate do 120 meseci i kamatom od 8,9 odsto. Odobrava se i bespovratni iznos od 15 odsto ukupnog kredita. Kada se ovaj grant uračuna, realna kamata na odobrena sredstva je 3,46 odsto.

Sberbank

Finansiranje projekata za izgradnju objekata za proizvodnju električne energije iz OIE. Banka finansira do 70 odsto vrednosti projekta.

Unikredit banka

Kredit za kupovinu Rehau PVC stolarije. Od 20.000 do 800.000 dinara ili od 200 do 10.000 evra. Rok otplate do 36 meseci. Kamata 3M belibor (8,88%)**+2,5% za dinarski kredit ili 3m euribor (0,287%)**+6,5%. Kao primere, Unikredit navodi kredite u evrima sa efektivnom kamatom od 7,5 i 7,65 odsto i kredite u dinarima sa efektivnom kamatom od 12,59 i 12,82 odsto.

Komercijalna banka

Kredit za unapređenje energetske efikasnosti iz GGF linije (Green for Growth Fund). Odobrava se građanima za zamenu grejnih sistema, priključenje na gasovod, zamenu kotla, izolaciju, stolariju, solarne panele za toplu vodu, toplotne pumpe, efikasne sijalice… Iznos do visine profakture i sposobnosti klijenta. Rok otplate do 60 meseci. Kamata od 8,01 odsto. Banka ima i kreditnu liniju za razvoj energetske efikasnosti za preduzeća, preduzetnike, skupštine stanara, lokalne samouprave, javna preduzeća i druga lica, za ulaganja u razne sisteme i opremu koji doprinose energetskoj efikasnosti. Maksimalni iznos kredita 10 miliona evra. Rok otplate do 60 meseci. Grejs period 12 meseci.

Inteza

Kredit za energetsku efikasnost za građane iz GGF linije (Green for Growth Fund) za razne sisteme i tehnologije koji poboljšavaju energetsku efikasnost. Iznos od 20.000 do 800.000 dinara ili od 500 do 8.000 evra. Rok otplate do 60 meseci. Fiksna kamata na dinare 18 odsto (efektivna kamata od 20,60***), bez učešća. Efektivna kamata kredite u evrima od 9,18 odsto***.

Banka ima i kredite za energetsku efikasnost za mala preduzeća i preduzetnike za izolaciju, stolariju, solarne kolektore, toplotne pumpe itd. Iznos kredita od 1.000 do 25.000 evra. Grejs period do šest meseci. Rok otplate do 60 meseci. Efektivna kamata od 10,44 odsto.

ČaČanska banka

„Zeleni paket“ za uštedu energije odobrava se građanima za razne sisteme za podizanje energetske efikasnosti. Iznos zavisi od kreditne sposobnosti klijenta. Rok otplate 84 meseca. Efektivna kamatna stopa od osam odsto. Krediti se odobravaju u evrima. Banka nudi i kredite za nabavku Vizman toplotnih pumpi i solarnih panela uz efektivnu kamatu od 6,97 odsto. Za nabavku PVC i alu stolarije „Sunce Marinković“ banka odobrava kredit uz efektivnu kamatnu stopu od 4,74 odsto, a za stolariju firme Megaplast uz kamatu od 4,38 odsto.

Za nabavku gorionika na pelet, firme Ecopell iz Guče, kamata je 5,26 odsto. *Izvor: Veb strane banaka

**Na dan 31. 12. 2013.

*** Na dan 9. 01. 2014.