Isplivali "prikriveni" problematični krediti

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Kako je objavljeno još pred Novu godinu, ispitivanje NBS-a je pokazalo da je prosečna kapitalna adekvatnost svih 14 proveravanih banaka za 1,76 odsto manja od one koju su one same iskazale. Ali, sada se vidi da ovaj srednji rezultat zamagljuje pravu sliku, jer se ispostavilo da neke banke daleko striktnije, da ne kažemo vernije, prikazuju stanje svojih portfolija u odnosu na neke druge. Tako, iako je kapitalna adekvatnost u proseku „pala“ za 1,76 odsto, Narodna banka je u Poštanskoj štedionici otkrila dovoljno loših kredita i neodgovarajuće procenjenih obezbeđenja da njenu kapitalnu adekvatnost smanji za čak 9,74 odsto! Na drugom kraju skale je pomenuti Rajfajzen, u kojem je smanjenje adekvatnosti kapitala tek 0,17 odsto.

Iako se Poštanska posebno ističe, još nekoliko banaka vuče čitav bankarski sektor naniže: Alfa banka, čija je adekvatnost kapitala za 5,88 odsto niža od one koju je banka prikazivala, Hipo sa „korekcijom“ od 4,44 odsto i Pireus sa 3,97 odsto.

Na drugoj strani stoji nekolicina banaka koje skoro bez greške vode svoje evidencije i prikazuju pravo stanje svojih kredita, ma kakvo ono bilo. Pored Rajfajzena tu su i Sosijete ženeral sa korekcijom od samo 0,43 odsto i Inteza sa 0,66 odsto.

Dobra okolnost je da nijedna od testiranih banaka ni posle svih korekcija nema kapitalnu adekvatnost ispod zakonskog minimuma od 12 odsto. Čak je i Poštanska štedionica sa padom od skoro deset odsto i dalje bezbedna, sa „novom“ adekvatnošću od 16,42 odsto (pošto je prethodno iskazivala 26,16 odsto). Druga stvar koju treba primetiti u slučaju Poštanske jeste da je ta banka bila primorana da prihvati klijente nekoliko ugašenih banaka – Razvojne banke Vojvodine, Nove Agrobanke, Univerzala i PBB, što je nesumnjivo opteretilo njeno poslovanje, mada nije trebalo da ima uticaja na kvalitet izveštavanja. S druge strane, u korist Poštanske bi se moglo reći da je banka odjednom dobila nove klijente, čije poslovanje nije detaljno poznavala, pa da možda nije odmah ni mogla da precizno utvrdi njihov kvalitet.

U Poštanskoj juče nisu odgovorili na pitanja Danasa u vezi s nalazima dijagnostičkih ispitivanja NBS kod njih.

Ekonomista Ivan Nikolić, član Saveta guvernera NBS, kaže za Danas da će se tek identifikovati uzroci koji su doveli do ovolike korekcije kapitalne adekvatnosti u Poštanskoj.

– Sigurno je da razlog jednim delom preuzimanje toksične aktive banaka, ali videće se da li je i tekuće poslovanje Poštanske takođe doprinelo tome. Bitno je reći da su sve ispitivane banke ostale sa adekvatnošću iznad zakonskog minimuma od 12 odsto, pri čemu Poštanska štedionica i posle korekcije ima adekvatnost koja je viša nego u nekim bankama zvučnih imena. Dakle, rezultati ispitivanja jesu interesantni, ali nisu zabrinjavajući – uverava Nikolić.

Prema njegovim rečima, prosečna korekcija kapitalne adekvatnosti od 1,76 odsto predstavlja „rezultat čak i niži od onog od kojeg smo strahovali“. Kada se ta brojka sagleda u kontekstu poslovnog rezultata banaka, proizilazi da će u najgorem slučaju, kako kaže Nikolić, banke pretrpeti trošak jednak godišnjoj dobiti bankarskog sektora Srbije.

Metodologija za lepšu sliku

Upitan da li to što su dijagnostička ispitivanja pokazala da neke banke imaju četiri, pet, pa i devet odsto manju kapitalnu adekvatnost od prikazane, znači da su one svesno u svojim knjigama prikazivale ružičastiju sliku svojih kredita i kolaterala od stvarne, Nikolić kaže da to ne mora da bude tako.

– Sad je primenjena uniformna metodologija, a svaka banka inače primenjuje sopstvenu metodologiju pri proceni klijenata. Ali, treba znati da to nije karakteristično samo za nas, već da se svugde u svetu banke trude da, onoliko koliko je to moguće, računovodstveno prikažu što bolje stanje svojih plasmana – dodaje Nikolić.

Kompromis

Iako je prethodno naznačila da hoće, Narodna banka Srbije ipak nije objavila podatke o visini problematičnih kredita za svaku banku ponaosob. Naime, NBS je u decembru objavila da su problematični krediti u testiranim bankama za 4,7 odsto viši od prikazanih, kada je sugerisano da će ti podaci, razvrstani po bankama, biti objavljeni u januaru. Međutim, NBS je na kraju obelodanila samo podatke o kapitalnoj adekvatnosti. Kako Danas nezvanično saznaje, u pitanju je praktično kompromisno rešenje, jer su još u decembru banke sa lošim rezultatima tražile da se ne objavljuju nikakve cifre za svaku banku ponaosob, već samo zbirni podaci, dok su banke koje su ostvarile dobre rezultate tražile da se javnosti pokažu svi podaci, „da se razvrsta žito od kukolja“. Na kraju je očigledno dogovoreno da NBS pusti samo podatke o adekvatnosti, a da cifre o problematičnim kreditima zadrži.