Konačnu reč daje lokalna samouprava

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Zoran Predić je izjavio da najveći broj toplana pravi kalkulacije i usaglašava ih sa lokalnim samoupravama, koje treba da donesu konačnu odluku o eventualnoj korekciji cena centralnog grejanja. Toplane su dužne da cenovnike za korišćenje toplotne energije javnosti obelodane do 15. oktobra kada počinje grejna sezona a neke, kao one u Nišu i Zrenjaninu, su već saopštile da će sniziti cenu te usluge.

Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kategorično tvrdi za Danas da su toplane u Srbiji s obzirom na pojeftinjenje gasa dužne da snize cene centralnog grejanja.

– Do pojeftinjenja treba da dođe svakako. Uredba mora da se poštuje. Potpuno je iracionalno da se propisi poštuju kad gas poskupljuje a da sniženje izostane kada cena gasa pada. Centralno grejanje u Srbiji je dosta skupo, ostali troškovi života su visoki, tako da bi bilo i te kako značajno da daljinsko grejanje pojeftini u situaciji kada su se definitivno stekli uslovi za to – ističe Rajaković.

       Direktor kompanije Enerdži sejving grup Slobodan Ružić kaže za Danas da smanjenje cena gasa automatski ne znači da će sve toplane korigovati cenu daljinskog grejanja.

– Činjenica je da toplane koje rade na gas cenu daljinskog grejanja određuju na osnovu nabavne cene „plavog energenta“. Problem predstavlja što jedan broj toplana ima deplasiranu cenu grejanja. Te toplana kao i one koje duguju Srbijagasu za isporučeni gas, realno gledano neće moći da smanje cenu koja je ispod tržišnog nivoa, jer za tako nešto ne postoji ekonomska opravdanost. S druge strane, one toplane koje imaju tržišnu cenu toplotne energije, svakako da će biti dužne da je smanje zbog pada cena gasa. To smanjenje neće moći da bude izraženo u onom procentu u kome je gas pojeftinio, ali zaključak je da ima prostora da se cena snizi – objašnjava naš sagovornik.

Inače, zbog visokih cena grejanja sve veći broj građana Beograda, Niša, Jagodine i drugih gradova u Srbiji podnosi zahteve za isključenje sa mreže daljinskog grejanja. Najčešće to traže oni koji žive sami u stanovima, zatim oni koji su iz raznoraznih razloga nezadovoljni uslugama toplana, građani koji smatraju da im je jeftinije da se greju na struju TA pećima i oni koji ne mogu da plaćaju račune za centralno grejanje. Ružić ističe da depresirana cena električne energije motiviše ljude da se greju na taj način.

– S obzirom na nizak životni standard jedan deo građana odlučuje da se odjavi sa sistema centralnog grejanja jer im je struja isplativija. To je deo šireg društvenog problema koji se može rešiti samo oporavkom srpske ekonomije koji bi svakako omogućio i veća primanja građana. Jedan od načina da se računi za centralno grejanje smanje je i ugradnja merača toplote u radijatorima. Ti uređaji bi pre svega sprečili rasipanje energije. Jednostavno, kada potrošač u svom domu oseti da mu je suviše toplo, ne bi otvarao prozor, već bi individualno regulisao temperaturu u stanu. Takođe, merači toplote omogućavaju da građani sami odluče koliko im je toplotne energije potrebno i racionalnom potrošnjom i te kako može da se uštedi na potrošnji, odnosno da se smanji iznos računa za daljinsko grejanje – objašnjava naš sagovornik.

U Udruženju toplana Srbije i pred početak ove grejne sezone apeluju na potrošače da redovno izmiruju svoje obaveze, jer je to jedan od preduslova kako bi toplane mogle normalno da rade i građane snabdevaju toplotnom energijom. U ovom trenutku dug građana i privrede prema toplanama u Srbiji iznosi 29 milijardi dinara.

Skupa procedura 

Proces odjavljivanja sa mreže daljinskog grejanja nije nimalo lak ni jeftin. Da bi se to učinilo potrebno je pribaviti saglasnost saveta stanara i komšija, potvrdu o tehničkoj izvodljivosti projekta i platiti 12.000 dinara za radove.