Legalizacija pada na korupciji

– Pozdravljamo inicijativu Ministarstva da se postupci legalizacije pojednostave i okončaju na efikasniji način, kao i da se tako konačno reši pitanje pravne nesigurnosti koje postoji zbog toga što procedura nije završena za oko 790.000 ovakvih objekata. Ali, smatramo da je u procesu javne rasprave o najavljenim promenama, koje su javnosti predstavljene pre tri dana, potrebno da se naročito obrati pažnja na neka nova rešenja koja su potencijalno osetljiva na mogućnosti zloupotrebe – kažu u Agenciji.

Oni navode da u tu kategoriju otvorenih pitanja spada mogućnost da se pravo na popust ostvari samo u slučaju zaključenja ugovora s organom lokalne samouprave. Takođe, u grupu spornih rešenja spadaju i uslovi za ostvarivanje prava na popust na osnovu socijalne ugroženosti, a naročito postupak dokazivanja da je nelegalnom gradnjom vlasnik trajno rešio stambeno pitanje, kao i da na teritoriji opštine na kojoj se nalazi objekat koji legalizuje, ne poseduje druge nepokretnosti. Sporna može da bude i pretpostavka da su suvlasnici saglasni s postupkom legalizacije ukoliko joj se nisu izričito usprotivili, ističu u Agenciji.

– Na mogućnost korupcije potencijalno može biti osetljiv deo procedure kojim je predviđeno da se organu lokalne samouprave poveravaju poslovi pribavljanja neophodne dokumentacije, budući da nije reč samo o dokumentima koje izdaju državne institucije, već i o onim koje izrađuju privatne firme. Posebno je problematična mogućnost da organ lokalne samouprave angažuje privatne firme za izradu projektne dokumentacije, odnosno tehničke izveštaje, čiju valjanost u kasnijem postupku legalizacije on sam ceni – naglašavaju u Agenciji i dodaju da očekuju da će potencijalno osetljiva mesta na koja ukazuju biti regulisana na način koji ne ostavlja prostor za korupciju.

U toj instituciji ističu da je teško dati stručno mišljenje na osnovu prezentacije, koja je objavljena na sajtu Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, ali naglašavaju da će detaljnija analiza biti urađena kada Agenciji bude dostupna zvanična verzija predloga.

Procedura za legalizaciju, inače, sadrži „sedam koraka“, a do saplitanja, čak i pod uslovom da lokalna samouprava preuzme vođenje tog postupka za račun građana, može da doće već na prvom jer je u startu neophodno rešiti pravni osnov za vlasništvo nad zemljištem na kome je objekat izgrađen. Stručnjaci ističu da je to u velikom broju predmeta najslabija karika jer bar trećina spornih situacija ne može da se reši bez suda, a tu ubrzanja procedure nema. Sledeći stepenik je izrada geodetskog snimka, koji rade privatne firme, a na osnovu tog dokumenta vrši se ucrtavanje u Geodetskom zavodu, koji će, po izjavi ministra Dulića, sniziti cenu te usluge i do 70 odsto za one koji su sa lokalnom samoupravom sklopili ugovor o pribavljanju dokumenatcije. Na četvrtom stepeniku traže se dokazi o priključenju na mreže javnih i komunalnih preduzeća, a tu će kao validan papir biti prihvaćeni i računi za struju, vodu ili telefon. Svi ti dokumenti osnov su za izradu tehničkog izveštaja, koji sadrži i idejno rešenje objekta, a rade ga privatne projektantske kuće. Tek na šestom stepeniku ide plaćanje jer se tako formiran predmet predaje opštini, a kada se u direkciji za izgradnju uplati nadoknada za legalizaciju, podiže se građevinska i upotrebna dozvola što je osnov za uknjiženje imovine. Interesantno je da od svih šaltera koje je u ovom postupku trebalo savladati, gotovo da nije bilo građanina koji je imao problem da nelegalan objekat prijavi za priključenje na struju, vodovod, PTT mrežu ili za dobijanje kućnog broja. Na osnovu toga, vlasnici su plaćali račune i porez, a da im niko nije tražio dokaz o vlasništvu.

Pet tačaka potencijalne korupcije

* mogućnost da se pravo na popust ostvari samo u slučaju zaključenja ugovora s organom lokalne samouprave;

* uslovi za ostvarivanje prava na popust na osnovu socijalne ugroženosti, a naročito na postupak dokazivanja trajnog rešavanja stambenog pitanja, kao i na neposedovanje druge nepokretnosti na teritoriji opštine na kojoj se nalazi nepokretnost koja se legalizuje;

* pretpostavka da su suvlasnici saglasni s postupkom legalizacije ukoliko joj se nisu izričito usprotivili;

* poveravanje poslova u pribavljanju neophodne dokumentacije organu lokalne samouprave budući da nije reč samo o dokumentima koji se pribavljaju u državnim institucijama, već i o onim koje izdaju privatne firme;

* mogućnost da organ lokalne samouprave angažuje privatne firme za izradu projektne dokumentacije (tehničke izveštaje) čiju valjanost u kasnijem postupku legalizacije on sam ceni.

* Izvor: Agencija za borbu protiv korupcije