„Ja razumem sve radnike koji su obespravljenost tokom poslednjih godina pretvorili u štrajk, ali svi moramo biti svesni da ukoliko štrajk ne prestane, izgubićemo svaku podršku Vlade Srbije da Jumko kao preduzeće čiji je vlasnik država opstane u ovoj fazi restruktuiranja. Država je nama partner, a niko ni „majka ni maćeha“.
Sudbina svih radnika je sada u našim rukama, i sve zavisi od nas“, kaže u razgovoru za Danas Dragan Đorđević (47), koga je Nadzorni odbor vranjskih tekstilaca između sedam kandidata imenovao na šest meseci za v.d. direktora Jumka.
Vi ste član SNS. Imate iskustva u radu u kožarskoj industriji. Mnogi nisu hteli da prihvate ovo mesto, pogotovu jer od januara traje štrajk.
– Jumko je izazov za mene lično koji sam do sada radio najviše u privredi. Verujem da tu mogu da nešto učinim, ali glavni preduslov je da počnemo sa proizvodnjom, jer bez toga nema nam spasa, jer i država je ostala „praznih džepova“ za preduzeća u restruktuiranju, a takvih je više od 150 u Srbiji. Znajte da Jumko ima šansu za opstanak i u ovakvoj situaciji, ali pod uslovom da kompromisno, i korak po korak rešavamo sve probleme od neisplaćenih šest zarada, preko moguće odgovornosti nekih bivših rukovodilaca ovog nekada giganta.
Sindikati ASNS i Samostalni sindikat Vama u ovoj situaciji mogu da budu partneri, iako po svojoj funkciji imaju pravo na borbu protiv gladi i zaboravljenosti. Jeste li sveni toga?
– Mislim da sa novim poslom od oko dvesta miliona dinara za izradu uniformu za Poštu Srbije, kao i sa već ugovorenim poslovima za vojske Finske, Poljske i Srbije imamo šansu za kompromis. Jer, ako radimo, to će država prepoznati i mi ćemo opstati. U protivnom štrajk će dovesti do stečaja, jer Jumko nije jedini državni problem. Mislim da je problem koji kod radnika prepoznajem činjenica da su oni zaboravljeni od ljudi iz bivšeg menadžmenta, bez namere da ikoga optužujem bez dokaza. Oni su posustali od zaborava nadležnih i gladi. To ćemo pod hitno rešavati.
Veliki broj radnika želi da od države kao većinskog vlasnika dobije socijalni program. To je u ovom trenutku maksimum 300 od 1.700 radnika. Ostatak će na posao, ili u totalno beznađe. Bar tako izgleda.
– Učiniću sve da oni radnici koji imaju pravo na socijalni program to pravo ostvare. Ne znam da li će to biti 50 ili 200 evra po godini staža, ali je izvesno da broj onih koji će dobiti socijalni program neće biti veći od 300 radnika. Ako se štrajk ne prekine, mi ćemo biti otpisani od strane države, uprkos činjenici da imamo šansu da stanje stabilizujemo. To jeste pre svega ekonomski, a onda i politički problem ne samo za Grad Vranje, već i za sindikate, ali i Vladu Srbije.
Kao privrednik, Vi niste zagovornik otkaza i rigoroznih mera na štetu štrjkača. Šta ako radnici koji od januara štrajkuju ne prihvate da nastave sa procesom proizvodnje?
– To je moj problem, kao čoveka koji se prihvatio ovog posla, ali i samih radnika. Ostaćemo na ulici i bez fabrike, koju država može da proda. To nije moja, ali ni namera ljudi iz Vlade sa kojima sa razgovarao. Uvođenje reda će biti od administracije, do proizvodnje, po cenu da bude i otkaza, ali ne prema ljudima koji i danas žele da rade i zarade svoje plate, a za to ima mogućnosti. U toku je pregled finansijskog poslovanja, svih nastalih minusa na štetu radnika, ali najvažnije je ponavljam da krenemo sa procesom rada. Bez toga Jumko je firma bez nade za opstanak i to je realnost.
Danas sastanak sa sindikalcima u štrajku
– Danas ću otvoreno predočiti probleme i šanse sa predstavnicima sindikata. Šteta od januara je u Jumku oko 300 miliona dinara, to je stanje pred kolapsom. Imamo ideju i da primimo nove radnike, ali ne kroz otkaze štrajkačima, već kroz projekat socijalnog programa. Ima već sada 200 mladih ljudi koji bi mogli da u Jumku počnu da rade i uče, a da najbolji ostanu u preduzeću – kaže za Danas Đorđević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
