Agencija za privredne registre je počela da objavljuje finansijske izveštaje za prošlu godinu, ali analiza poslovanja privrede i dalje kasni. Kako za Danas objašnjava direktor Agencije Zvonko Obradović, razlog je ovogodišnje pomeranje rokova za dostavu finansijskih izveštaja, zbog čega će umesto u junu, kako je uobičajeno, analize stanja srpskih preduzeća ovog puta biti objavljene u oktobru ili krajem septembra.
Naime, Vlada Srbije je od ove godine promenila sadržinu finansijskih izveštaja i uvela obavezu dostavljanja izveštaja putem kvalifikovanog elektronskog potpisa, što je privrednicima i računovodstvenim agencijama otežalo posao i dovelo do kašnjenja u dostavljanju izveštaja. Rok za dostavljanje izveštaja za statističke potrebe je zato bio pomeren, pa je u skladu sa tim, odloženo i objavljivanje analiza koje radi APR. Novim propisima je određeno da se potpuni finansijski izveštaji dostavljaju do kraja juna, a konsolidovani do kraja jula.
Obradović, međutim, kaže da je novi sistem dostavljanja izveštaja veoma dobro prihvaćen od strane privrede i da očekuje da će sledeće godine ceo proces teći značajno brže nego ove.
– Činjenica je da je ovo prelazna godina iz jednog u drugi sistem i da je bilo problema i negodovanja. Ali, u ovoj godini je samo oko 11.000 subjekata imalo obavezu da izveštaje preda uz upotrebu kvalifikovanog elektronskog potpisa, a na kraju je čak 42.555 njih to uradilo. Dakle, skoro četiri puta više od propisanog broja. Od sledeće godine će svi morati da primenjuju ovaj sistem, dok je u 2014, pošto tek prelazimo na kvalifikovani elektronski potpis, zadržana i mogućnost da se izveštaji predaju na papiru, kao i preko interneta, na način na koji se to do sada radilo – objašnjava Obradović.
Svi subjekti su, kako objašnjava, predali izveštaje na jedan od ponuđenih načina, tako da je u APR stiglo više od 170.000 prijava, od čega je polovina već obrađena i objavljena.
– Makroekonomska saopštenja ćemo moći da objavimo kada obradimo sve prijave, odnosno krajem septembra ili početkom oktobra – dodaje prvi čovek APR-a. Od 170.000 izveštaja, 115.000 do 120.000 se odnosi na privredne subjekte, uključujući i preduzetnike, dok ostatak čine razne ustanove, sindikati i drugi obveznici.
Problem sa dostavom izveštaja nastao je zbog toga što su zahtev da se ta dokumenta predaju elektronski, a naročito promene u sadržini izveštaja, dovele do velikog otpora računovodstvene struke.
Savez računovođa i revizora Srbije je čak izneo analizu prema kojoj je ukupan trošak koji će privreda morati da plati zbog uvođenja novih propisa znatno iznad 100 miliona evra. Računovođe su kritikovale novi Zakon o računovodstvu, tvrdeći da nepotrebno komplikuje računovodstvene procedure, drastično povećava obim posla i složenost izrade finansijskih izveštaja i da nije usklađen sa direktivama Evropske unije. Ipak, Ministarstvo finansija nije htelo da odustane od primene novih propisa, pa je na kraju postignut dogovor da se krene sa primenom Zakona, a da se paralelno radi na njegovim izmenama i usklađivanju sa međunarodnim računovodstvenim standardima i direktivama EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
