Samo ove godine milijardu evra novih kredita

Uprkos tome, podaci Narodne banke pokazuju da država nastavlja da obilato zajmi novac u inostranstvu, pa je tako samo u prva tri meseca ove godine Narodna skupština ratifikovala čak milijardu i 8,5 miliona evra novih kredita, koji tek treba da se iskoriste i dodaju u gorenavedenu statistiku otplate za naredni period.

Bez obzira na to, spoljni dug, koji uključuje i državne i privatne obaveze prema inostranstvu, zapravo je smanjen u prvom kvartalu, ali skoro isključivo zahvaljujući skoku evra u odnosu na druge valute u kojima smo se zaduživali. Tako je naš dug po kreditima koje smo uzimali u dolarima, preračunato u evre, pao kada je početkom godine evropska valuta ojačala u odnosu na američku. Samo na ovaj način, naš spoljni dug je od januara do marta smanjen za 141,2 miliona evra, ali je zbog novog zaduživanja ukupan spoljni dug smanjen za samo 57,6 miliona evra ili 0,2 odsto duga. Međutim, kada izađu novi podaci za period od aprila do juna, sva „dobit“ dobijena jačanjem evra će biti izbrisana, pošto je u tom periodu, zahvaljujući grčkoj drami, dolar povratio sav izgubljeni deo svoje vrednosti u odnosu na evro. Još gore od toga, oštar pad dinara u odnosu na evro u drugom kvartalu će ozbiljno pogoršati odnos našeg spoljnog duga i bruto domaćeg proizvoda, koji je na kraju marta stajao na granici od 77,6 procenata, što je tik ispod 80 odsto, odnosno nivoa iznad kojeg će Srbija postati visoko zadužena zemlja, prema kriterijumu Svetske banke.

Ukupan spoljni dug Srbije iznosi 24,1 milijardu evra prema martovskim podacima, od čega javni deo duga čini 10,7 milijardi, a ostalo su krediti domaćih banaka i privrede.

U strukturi spoljnog duga, državni dug iznosi osam milijardi evra, dug za koji garantuje država (uglavnom po osnovu kredita koje uzimaju javna preduzeća) je dodatnih milijardu evra, dok Narodna banka Srbije duguje 1,7 milijardi.

Privatni dug iznosi 13,4 milijarde evra, od čega je 4,3 milijarde dug banaka, a 9,1 milijardu dug preduzeća. Banke su u prva tri meseca svoj dug smanjile za 64,7 miliona evra, a preduzeća povećala za 125 miliona.

Srpske banke su se zaduživale po prosečnoj kamati od tri odsto i na rok od tri godine i pet meseci, dok su firme plaćale kamatu od 5,7 odsto i uzimale kredite sa rokom od tri godine.

Među kreditorima dominiraju strane banke koje drže oko polovine spoljnog duga Srbije i međunarodne finansijske institucije na koje „otpada“ još 32,3 procenta. Pariski klub poverilaca (koji čine države) učestvuje sa 6,4 odsto u našem spoljnom dugu, strane vlade i razvojne banke sa pet, a evroobveznice koje je emitovala država sa 3,1 odsto. Tu je još i 2,9 odsto duga Londonskom klubu (koji čine komercijalne banke), dok 0,1 odsto odlazi na kliring.