Cene nekretnina u Srbiji su zaista u padu. Ta informacija jeste tačna. Međutim, ono što ne odgovara istini, a često je prisutno u medijima, jeste tvrdnja da su cene niže za 30 odsto u odnosu na period od pre godinu dana. Prava informacija je da su cene stanova pale u tom procentu, ali ako se gleda vremenski period od početka ekonomske krize – kaže za Danas Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja posrednika u prenosu nekretnina, ali, dodaje, to nije uticalo da se promet u toj oblasti uveća.
On objašnjava da je na mikro-nivou prodaja stanova u nekim sredinama pala i za čitavih 50 odsto. Razlog za to je taj što su neki preduzimači formirali potpuno nerealne cene pokušavajući da dođu do lake zarade. To je izazvalo kontraefekat koji je doveo do gubitka interesovanja za kupovinu stanova.
– Na pojeftinjenje u sektoru nekretnina uticalo je i to što je država počela da gradi stanove i na taj način je oborena cena koja je bila zaista nerealna. A potražnja je i inače mala. Ljudi se u uslovima ekonomske krize ne odlučuju tako lako na kupovinu nekretnina. Treba naglasiti i činjenicu da su komercijalni stambeni krediti veoma nepovoljni za građane i da oni ne žele da na taj način opterete svoje finansijsko stanje – ističe naš sagovornik.
Sekulić dodaje da iako je cena stanova u Srbiji u konstantnom padu nikako ne bi trebalo očekivati da se ta tendencija nastaviti i da oni dodatno pojeftine, kako neki najavljuju. „Uveren sam da do toga neće doći. Naime, cene stanova su se ustalile na realnom nivou, tako da ne vidim prostor za dodatan pad“, kaže Sekulić.
Kaća Lazarević, suvlasnica agencije za promet nekretnina „Alka“ ističe da su efekti svetske ekonomske krize osnovni uzročnik manje potražnje stanova a samim tim i padom njihove cene.
– Siromaštvo i nezaposlenost koja vlada u Srbiji se direktno odražava na situaciju na tržištu nekretnina. Zbog toga se beleži stalni trend pada cena stanova i to nije nikakva novina kod nas. Jedini način da se promeni stanje koje sada vlada kada je reč o prodaji nekretnina je da se poboljša ekonomska situacija u zemlji. Tek kada platežna moć građana bude veća, možemo da očekujemo da će se veći procenat njih odlučivati na rešavanje stambenog pitanja nego što je to slučaj u ovom trenutku – zaključuje naša sagovornica.
Jedan od retkih pozitivnih efekata ove krize jeste da su se, posle decenija jednakog statusa, sada diferencirale cene novih i starih stanova. Na to je, pre svega, uticala odluka države da stimuliše stanogradnju u okviru koje je jedna od mera bila da se subvencije za stambene kredite odobravaju samo za novogradnju, što je automatski oborilo ranije poprilično visoke cene starih stanova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
