Stupar demantuje veze s Jerkovićem

Među najčešće pominjanim imenima nalaze se oni koji su u privatizaciji kupovali firme iz različitih delatnosti, a sa već označenom grupom spajaju ih jednokratni ili nešto dugoročniji poslovi.

Zbog vlasništva koji je u zrenjaninskom Autobanatu delio sa Jerkovićem, u eventualnu vezu sa tim narko klanom dovodi se i bivši načelnik DB za Beograd Dušan Stupar, koji je, inače, na svoje ime ili kao najveći pojedinačni akcionar i direktor Univerzal holdinga, u privatizaciji kupio više od 20 preduzeća. Na listi su firme iz poljoprivrede, transporta, pekarske, farmaceutske i namenske industrije, velike trgovinske kuće, ali i pančevačka Azotara i više lokalnih medijskih kuća iz Vojvodine. Stupar u izjavi za Danas demantuje da je bio u bilo kakvoj poslovnoj vezi sa Jerkovićem.

– Ja tog Jerkovića i ne znam, čuo sam da je neki mafijaš koji je prao neki novac preko bivše Metals banke, to je sada Razvojna banka Vojvodine, ali ja ga nisam upoznao. Tačno je da je i on imao akcije u Autobanatu kao i firma Univerzal, ali u isto vreme smo te akcije prodali i mi i on – kaže Stupar.

Univerzal holding je, inače u Autobanatu imao 23 odsto akcija, dok je Topola trans (u većinskom vlasništvu Jerkovića) imala 21 odsto, a do 10 odsto udela imale su firme Dumetiko, Sanital, Alhaj i Višnja produkt (takođe u stopostotnom vlasništvu Jerkovića). Posle transakcija na bezi, većinski paket (66,35 odsto) pripao je firmi NPCO (čiji je osnivač NPCO limitid iz Londona, ali se spekuliše da je pravi vlasnik jedan visoki funkcioner u vladajućoj koaliciji), a udeo (5,28 odsto) ima i Alhaj (osnovan kapitalom firme registrovane u Jordanu), kao i beogradski Tim oil (18,30 odsto) i novosadski Kontrol bus (6,89 odsto).

Stupar je na aukcijama Agencije za privatizaciju i na Berzi počeo da se pojavljuje 2003. godine, ali najveći broj preduzeća kupio je u periodu od 2005. do 2008. godine. Tako su se u vlasništvu Univerzala 2003. godine našli Panonija iz Inđije (kupljena za 14 miliona dinara i sada posluje sa gubitkom), Tamiš iz Sečnja (plaćen 1,4 miliona dinara, takođe gubitaš) zatim konfekcija Žako iz Žagubice (koja se nalazi u procesu likvidacije) i ribnjak Živača (plaćen 67 miliona dinara na šest rata, ali posluje sa gubitkom). Od 2005. preko Univerzal holdinga ili na svoje ime, kupio je, uglavnom na šest rata, novopazarsku Jošanicu i pekarsku industriju Polet, zatim Azotaru u Pančevu, beogradsku trgovinsku kuću Tehnopromet i (uglavnom kao član kozorcijuma fizičkih lica) više medijskih kuća iz Vojvodine (među njima su somborske novine, zrenjaninske, vršačke, subotičke, kikindske, bačkopalanačke…). Spekulisalo se da je sa Predragom Bubalom planirao da osnuje stranku i da je zbog toga kupovao glasila, ali Stupar te spekulacije negira. „Kupovina novina je moja lična poslovna greška, promašena investicija. One ne vrede ni pet para jer nikakav uticaj nemaju u lokalu, niko ih više ne čita, mnogo je aktuelniji internet“, tvrdi Stupar.

Koincidencija je da su na čelu Agencije za privatizaciju u to vreme bila dvojica Stuparovih bivših kolega iz Službe bezbednosti, Miodrag Đorđević i Zoran Obradović. Nezvanično plasiranu informaciju da su i ta dva bivša državna funkcionera (koji su nedugo po obavljenoj privatizaciji kompanije Novosti, prešli da rade u tu kuću) predmet istrage vezane za kanale pranja novca kroz privatizaciju nismo mogli da proverimo. Indikativno je i to što je u vreme Stuparovih najvećih i najunosnijih kupovina, ministar privrede bio Predrag Bubalo, čija je privatna firma bila smeštena u iznajmljenom prostoru Univerzala.

Najdrastičniji primer koliko je proces privatizacije u mnogim slučajevima bio u funkciji ličnog bogaćenja kupaca, a ne pokretanja privredne aktivnosti, svedoči primer Tehnoprometa. Naime, nekoliko godina pre prodaje ta firma, koja je raspolagala atraktivnim poslovnim prostorom, počela je da gasi delatnost i „živi“ od rentiranja objekata. Pred aukciju, tadašnje rukovodstvo ubedilo je zaposlene da daju otkaze i uzmu akcije jer će se tako, navodno, bolje prodati preduzeće. Novi vlasnik, Univerzal holding, kupio je u septembru 2005. paket od 63 odsto kapitala Tehnoprometa po ceni od 470.000 dinara. U momentu prodaje, firma je raspolagala magacinskim prostorom od 360 kvadrata u Karađorđevoj ulici, koji je novi vlasnik odmah prodao, i upravnom zgradom od 3.800 kvadrata u centru Beograda, u Bulevaru kralja Aleksandra, čijih je svih devet spratova i ranije bilo izdato Telekomu. Mali akcionari su dokazivali da novi vlasnik novac od zakupa prikuplja na račun Univerzala, isisavajući tako kapital iz firme u kojoj oni imaju udeo i tražili su od Agencije za privattizaciju da raskine ugovor. Ali, Agencija nije videla ništa sporno u takvom načinu poslovanja. Čim je istekao period od tri godine, u kome je novi vlasnik pod kontrolom Agencije, Stupar je oglasio prodaju upravne zgrade. „Telekom je najavio da će se iseliti iz tog prostora jer i oni smanjuju broj zaposlenih, a zgrada je prodata zadruzi Ruma po ceni od pet do šest miliona evra“, navodi Stupar i dodaje da firma Tehnopromet i dalje postoji, a da su mali akcionari isplaćeni posle prodaje imovine.

On tvrdi da je od svih firmi koje je kupio, probleme imao samo za pančevačkom Azotarom, gde je Univerzal bio vlasnik 20 odsto udela, dok su većinskim paketom upravljale dve litvanske firme. Azotara je 2006. godine prodata tom konzorcijumu za 13 miliona evra, ali je u januaru prošle godine Agencija za privatizaciju raskinula ugovor sa novim vlasnicima, jer su bez njene saglasnosti prodali pogon „Karbonat 2“ za više od 32 miliona evra. Inače, u taj pogon je, prema investicionom programu, konzorcijum trebalo da uloži novac kako bi ga osposobio za proizvodnju sirovina. Umesto toga, mašine i opremu su izvezli u Rusiju. Nije utvrđeno gde je završio novac od te prodaje, ali su radnici mesecima štrajkovali zbog neisplaćenih zarada, što je bio dodatni razlog za poništavanje privatizacije. „O tom ugovoru će odlučivati sud, ali ne domaći jer oni ne mogu takve situacije da reše. Tužbu protiv Agencije za privatizaciju zbog raskinutog ugovora podneli smo kod međunarodnog, tačnije vašingtonskog suda za zaštitu interesa stranih investitora“, kaže Stupar.

Životni put

Dušan Stupar je do ranih 90-tih bio načelnik beogradskog odeljenja Službe DB, a potom prelazi u kompaniju Univerzal, odnosno u predstavništvo koje je to preduzeće imalo u Moskvi. Spekuliše se da je tamo razvio poslove sa Borom Miloševićem, kao i da je u privatizaciji kupovao preduzeća kapitalom koji potiče od porodice Milošević. Poslovao je sa aktuelnim i kontroverznim političarima i biznismenima, od Bubala i Lončara do izvesnog Todora Puletića (vlasnika preduzeća Alto inter, koji je pre godinu dana uhapšen jer se inostranim partnerima predstavljao kao savetnik ministra unutrašnjih poslova).