Sve „razvojne“ firme danas u stečaju, novac nestao

Iznos nenaplativih kredita isuviše je visok da bi se podveo pod grešku u proceni, ali se za sada još uvek ne zna da li su predmet istrage postale glasine da je deo plasmana bio zapravo namenjen finansiranju stranaka, kao i da je bilo „provizija“ za posrednike koji su obezbeđivali odobravanje pozajmica. Te tvrdnje koje među privrednicima godinama kolaju potkrepila je početkom prošle godine na kratko izvučena afera o tri kredita iz Fonda u ukupnom iznosu od preko 120 miliona dinara, dodeljena konfekciji Todor, čiji je vlasnik Mirko Todorović, inače član URS-a, odmah potom donirao toj partiji 3,5 miliona.

Veliki deo novca poreskih obveznika otišao je na redovno kreditiranje firmi koje se nalaze u restrukturiranju, ali ukoliko iz tog statusa do sredine naredne godine izađu, kao što zakon nalaže, većina njih završiće u likvidaciji ili stečaju, jer za gotovo deceniju i po, koliko su bile na državnim jaslama, nisu uspele da pokrenu zdravu proizvodnju. Koliko će ljudi otići na evidenciju nezaposlenih posle višegodišnjeg tavorenja u propalim sistemima, još se procenjuje, ali da krediti Fonda nisu bitnije doprineli popravljanju privredne slike to je za ekonomiste nesporno. Naime, prema zvaničnoj statistici, u poslednjih 13 godina broj zaposlenih smanjio se za oko 100.000, sa 1,9 na 1,8 miliona, ali procene Svetske banke jesu da je samo tokom krize, od 2008. u Srbiji izgubljeno više od 400.000 radnih mesta. Ostali pokazatelji, o rastu BDP-a, industrijskoj proizvodnji i izvozu idu u prilog tvrdnji da bi uloga Fonda ozbiljno trebalo da se preispita kao i da se pronađe drugi model podrške razvoju.

Inače, u raspodeli novca namenjenog razvoju, najizdašnija je bila prethodna vlada koja je kroz 10.603 kreditne partije dodelila 93 milijarde dinara, a „samo“ trećina tog novca, 32 milijarde, dospela je na naplatu ali nije vraćena. Ne zaostaje ni vlada Zorana Đinđića i kasnije Zorana Živkovića, koja je odobrila 2.951 kredit, a od 76 milijardi, koliko je ukupno zaduženje, čak 45 nije, niti ima nade da će biti otplaćeno. U vreme kada je premijer bio Vojislav Koštunica odobrena su 3.422 kredita, a od ukupno 57 milijardi, čak 39 je u koloni dospelih, a nenaplaćenih potraživanja.

O logici kreditiranja možda najbolje svedoči primer sistema Viskoza koji je prilažući samo menicu kao garanciju, iz novca odvojenog za razvoj srpske privrede u jednom danu, 2. avgusta 2006, dobio čak 884,7 miliona dinara. To je tog dana odgovaralo cifri od neverovatnih 10,66 miliona evra. Dva meseca kasnije firme iz ovog sistema su dobile još 116 miliona dinara kredita, odnosno 1,4 miliona evra. Sve do jedne firme danas su u stečaju.

Prvo preduzeće iz ovog sistema, Viskoza KORD, dobilo je dva kredita, od 122 i 73,3 miliona dinara, ali ih nikada nije vratilo. Njegova sestrinska firma, Viskoza Celuloza, istovremeno je uzela 77,6 miliona dinara, takođe bez ikakvog obezbeđenja. Istog dana novac od Fonda je dobila i Viskoza Hemiremont – 77,7 miliona, opet bez hipoteke, još 73,3 miliona otišlo je Viskozi Celvlakno, pod istim uslovima, Viskoza Centrofan je dobila 60,4 miliona istog dana, a Viskoza Lozafan 53,9 miliona. Celuloza AD je dobila 49,3 miliona, Viskoza Hemiremont je dobila još 47,3 miliona, a Viskoza Celvlakno još 46,5 miliona. U odvojenom kreditu, ovom sistemu otišlo je još kredita – Viskoza Centrofan je dobila 38,2 miliona, a Viskoza Transport 36,6 miliona. Lozafan je dobio 34,1 milion, a Viskoza Standard 26,7 miliona. Celvlakno je dobilo još 34,7 miliona, ali sada već drugom prilikom, to jest skoro dva meseca kasnije – 29. septembra. Tog dana je Viskoza Celuloza dobila novih 24,2 miliona. Ni tu nije kraj kreditiranju bez pokrića preduzeća iz sastava Viskoze, jer im je Fond odobravao i druge višemilionske kredite, sve dok nije dostignuta pomenuta cifra od 10,66 miliona evra, koji su danas potpuno izgubljeni.

Fond bez komentara

Iako smo još pre četiri dana od Fonda za razvoj zatražili tumačenje zašto jedan značajan broj kredita, dodeljenih uglavnom 2001, 2002. i 2004. još nije pristigao na naplatu, odgovor nismo dobili. To, međutim, ne iznenađuje previše, jer je Danas već iskusio koliko je ta institucija zatvorena za medije. Naime, krajem prošle godine zatražili smo informaciju kome su sve odobreni krediti u 2010. i 2011. godini, na šta smo dobili odgovor da za tu informaciju treba da platimo iznos predviđen tarifom. Kada smo se pozvali na Zakon o dostupnosti informacija, prema kome medijske kuće ne plaćaju podatke koje služe za objavljivanje odgovoreno nam je da ćemo traženu informaciju dobiti, ali za 40 dana. Ni taj rok nisu ispoštovali i spisak smo dobili sa još većim zakašnjenjem.