Telenor ne traži licencu za rad na Kosovu

Ipak, uočljivo je da pristup sa srpske strane nije jedinstven i ne bi se mogao objasniti okolnostima i u kojima su se našli. U Telenoru ne kriju da im Kosovo nije prioritet dok u Telekomu, koji je u većinskom državnom vlasništvu, kažu da bi već za nekoliko dana mogli da osposobe deo baznih stanica ukoliko bi bili u prilici.

– Naš pristup problemu imovine Telenora na Kosovu je veoma jednostavan. Na Kosovu imamo nekoliko baznih stanica, ne mnogo, koje i dalje rade. One koriste ljudima koji žive u blizini. To je uglavnom srpsko stanovništvo koje može da ih koristi za komunikaciju i to je dobra strana postojanja naše infrastrukture na Kosovu. Ne investiramo više u razvoj tih baznih stanica tako da se može reći da smo ih ostavili da rade. Povremeno ih uništavaju i zato ne ulažemo u njih. Smatramo da je komplikovana situacija i zato smo investicije usredsredili na srpsko tržište bez Kosova – kaže za Danas Ćel Morten-Jonsen, generalni direktor Telenora Srbija.

Na konstataciju da Telenor nema licencu za rad na Kosovu izdatu od strane kosovskih vlasti i da bi jednog dana u potpunosti mogli da isključe sve bazne stanice Telenora, Morten-Jonsen odgovora da bi „to lako moglo da se dogodi“.

– Voleli bismo da je pitanje Kosova rešeno na političkom nivou, pa bi i pravila igre bila jasna, ali naš prioritet je ostali deo Srbije. Mi smo srpski operater i pitanja oko Kosova su nešto od čega smo udaljeni. Naše bazne stanice rade, ali nismo aktivni. Ne tražimo ni licencu za rad jer smatramo da situacija na Kosovu nije jasna – zaključuje direktor Telenora.

Generalni direktor Telekoma Srbija Branko Radujko izjavio je juče da je ta kompanija u stalnom kontaktu sa državnim organima u vezi sa prekidom telefonskog saobraćaja na Kosovu i Metohiji, ocenjujući da se, prema prvim procenama, šteta meri u milionima evra. Ukoliko se stvore okolnosti za to, spremni smo da u roku nekoliko dana uspostavimo saobraćaj, zbog čega su naše ekipe već na terenu, rekao je Radujko. Generalni direktor je nagasio da je za Telekom Srbija u ovom trenutku prioritetno da obezbedi uslugu korisnicima, dok će finansijske posledice onoga što se desilo biti analizirane i utvrđene u narednim danima, prenela je pres služba te kompanije.

Predsednik prištinske Regulatorne agencije za telekomunikacije na Kosovu Ekrem Hodža izjavio je juče da je južno od reke Ibar isključeno 26 od 28 predajnika mobilne i fiksne telefonije srpskih operatera. „Regulatorna agencija je preduzela postupke za uklanjanje nelicenciranih operatera mobilne telefonije na celoj teritoriji Kosova, izuzimajući severni deo Mitrovice“, rekao je Hodža na konferenciji za novinare i dodao da akcija usledila zbog sprovođenja „kosovskih zakona“ i naveo da je „efekat ove akcije prestanak rada nelegalnih telefonskih operetara, i on je postignut“.

Zbog bojazni da bi akcija isključivanja mogla da se nastavi i na severu Kosova radnici Telekoma počeli su da čuvaju bazne stanice na tom području. . Koordinator tehnike Telekoma – izvršne jedinice Kosova i Metohija Ilija Ivanović izjavio je da radnici Telekoma dežuraju i čuvaju bazne stanice na severu. „Radnici Telekoma Srbije obilaze naše objekte radi bezbednosti, jer imamo nekih najava da će da krenu i na sever Kosova „ , rekao je Ivanović Tanjug. On je dodao da su radnici Telekoma spremni da u najkraćem mogućem roku obnove opremu i baznu stanicu koju su Albanci oštetili prilikom akcije isključenja repetitora. „Od bezbednosti na terenu zavisi kada će se stanje u potpunosti normalizovati“, rekao je on. Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je Tanjugu da predstavnici Euleksa poriču umešanost u ovu akciju, ali zabrinjava činjenica da je podržavaju. Portparolka Euleksa Irina Gudeljević istakla je da su za tu misiju prihvatljive akcije Regulatornog tela za telekomunikacije koje su usmerene protiv, kako je rekla, ilegalnih operatera mobilne telefonije. „Euleks uopšte nije uključen u skidanje predajnika. On je prihvatio odluku Regulatornog tela za telekomunikacije protiv ilegalnih operatera mobilne telefonije na Kosovu. Samim tim što je Euleks prihvatio odluke ovog tela, ne meša se u njegov rad i odluke prihvata „, kazala je Gudeljevićeva Tanjugu.

Podsećanja radi, istu akciju isključenja kosovske vlasti sprovele su i 2006. godine, ali su srpski operateri uspeli da ponovo osposobe uništene bazne stanice. U Beogradu sada očekuju reakciju međunarodne zajednice.

Cvetković: Učinićemo sve da pomognemo

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče da će Vlada učiniti „bukvalno sve“, osim upotrebe nasilnih sredstava, da pomogne Srbima u enklavama na Kosovu posle isključenja signala srpskih mobilnih operatera. Cvetković je rekao da bi široka diplomatska akcija, koju je najavio predsednik Srbije Boris Tadić trebalo da da rešenje prihvatljivo za Srbe koji žive u enklavama. „U svakom slučaju mi to smatramo za jedan vrlo ozbiljan problem koji se pojavio i učinićemo bukvalno sve da pomognemo tim ljudima. Jedino što nećemo koristiti su nasilna sredstva“, rekao je Cvetković.

Rat nerava

Na pitanje novinara šta bi se dogodilo ako bi Srbija prekinula dovod fiksne telefonije za telefonski sistem pod kontrolom kosovske vlade, Hodža je kazao da ne veruje da je to u interesu Srbije. „Ako bi Srbija isključila kod 038 na Kosovu, bio bi to jedan dobar početak da međunarodni mehanizmi ubuduće imaju u vidu neophodnost određivanja međunarodnog državnog koda za Kosovo. Mislim da u ekonomskom pogledu nije u interesu Srbiji da preduzme takav postupak. A ako jeste, onda za nas neće biti fatalnih posledica“, rekao je Hodža. Ta opservacija slaže se sa mišljenjima pojedinih stručnjaka u Srbiji da su kosovske vlasti želele da isprovociraju lošu reakciju srpskih operatera kako bi na mala vrata došli do ulaska u Međunarodnu telekomunikacionu uniju i sopstvene numeracije.

Dva scenarija

I Telekom i Telenor na Kosovu posluju po licencama Republike Srbije koje kosovske vlasti ne priznaju. Jedna od razloga za ovakav rasplet mnogi vide u želji da Kosovo dokaže da je država. S druge strane, argumentacija srpske strane je da prištinske institucije ne mogu da izdaju licence jer nisu član Međunarodne telekomunikacione unije, u koju ne mogu da uđu pre nego što budu primljeni u UN. Zato je vladao status kvo sa operaterima na Kosovu, a u međuvremenu su počela da rade još dva operatera. Drugi razlog mogla bi da bude najavljena prodaja Telekoma jer je sada lakše „očistiti“ državnu kompaniju iz pokrajine nego privatnu.